Олакшице грађанима за отплату кредита
БАЊАЛУКА - С циљем додатног јачања домаћег банкарског сектора Агенција за банкарство РС донијела је сет мјера које доносе олакшице за грађане који имају потешкоће приликом отплате кредита, док с друге стране финансијским институцијама ограничавају улагања на ино-тржишту и ускраћују исплату добити без сагласности регулатора.
Наиме, Управни одбор Агенције за банкарство РС усвојио је на јучерашњој сједници привремене мјере у виду три одлуке. Прва се односи на одобравање олакшица физичким лицима приликом измирења кредитних обавеза, а донесена је с циљем ублажавања негативних посљедица узрокованих отежаним пословањем привредних друштава која су погођена тешком економском ситуацијом и којима је ограничен рад.
- Одлуком су дефинисане посебне мјере које се могу одобрити физичким лицима као што су мораторијум, односно одгода у отплати кредитних обавеза на дефинисани период, те увођење грејс периода за отплату главнице у случају кредита који се отплаћује ануитетно. Ту је и продужење рока за отплату, као и прилагођавање плана отплате сразмјерно смањењу извора за отплату - истакли су из Агенције за банкарство.
Циљ друге одлуке је очување капитала банке, а којом, како наводе у Агенцији, иду у правцу јачања капиталне основе банака у условима економске нестабилности.
- Уводи се обавеза подношења захтјева од стране банке и давања сагласности Агенције за исплату добити остварене у претходној пословној години, са главним циљем повећања отпорности банке на финансијске шокове, очувања стабилности банкарског сектора те одржавања укупне стабилности финансијског система Српске - образложили су у Агенцији.
Измијењена је и Одлука о привременим мјерама за ограничавање изложености, а с циљем ублажавања ризика који проистиче из изложености према страним централним владама и централним банкама усљед поремећаја на глобалним финансијским тржиштима.
Из Агенције су саопштили да су кроз праћење примјене и ефеката ове одлуке препознали потребу за додатним ограничавањем улагања банака из Српске на глобалним финансијским тржиштима како би банке, у случају потенцијалних ризика, наставиле несметано и у континуитету да финансирају раст привредне активности Српске.
Коментаришући ове одлуке економиста Марко Ђого за “Глас Српске” наводи да је домаћи банкарски сектор стабилан, ако је судити по пословним извјештајима, због чега га поједини потези изненађују.
- Банке у Српској исказују високу добит и није најјасније из чега проистиче одлука о одобравању олакшица грађанима у процесу измирења кредита јер општи амбијент није такав да постоји потреба за тим. Истина је да економска ситуација није једноставна, али у јавном сектору за сада нема кашњења у исплати плата да би радници имали потешкоће код отплате кредита. У извозно оријентисаним предузећима је било отпуштања, али већина радника ради у другим секторима па је стварни ефекат тога мали. У Српској нису видљиви знаци опште депресије - рекао је Ђого.
Он такође не види основ за постављање услова банкама приликом исплате њихове добити.
- Агенција има мандат да поставља капиталне стандарде, а колико ми је познато, банке у Српској немају проблем са адекватности капитала. У случајевима када банке не испуњавају капиталне захтјеве или су уочени други проблеми у пословању, Агенција им може увести план за стабилизацију пословања и уколико не испуне задате планове, може им забранити исплату добити. Међутим, не видим основ за наметање тога профитабилним, ликвидним банкама, чија је капитализованост изнад законом дефинисане - казао је Ђого.
Ипак, како каже, ова одлука има оправдање уколико Агенција за банкарство има пројекције да ће доћи до негативних кретања у економији.
- Уколико може доћи до акумулације губитака, можемо закључити да је боље припремити се за шок док банке стварају добит. Тада би одлука о забрани исплате добити без сагласности регулатора донекле била логична - рекао је Ђого.
Пракса у кризи
Ограничења која се односе на улагања на глобалним финансијским тржиштима су, појашњава Марко Ђого, мјера за којом су посезале и друге земље током економских криза.
- Европска централна банка је у једном тренутку током 2009. и 2010. године забранила матичним банкама да финансирају своје банке у земљама у развоју како би потребни капитал банкарског сектора задржали у еврозони. И Хрватска је у то вријеме посезала са сличним мјерама - појаснио је Ђого.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
