Нова процедура у Пејсмејкер центру Клинике за кардиологију УКЦ Српске

РТРС
Foto: mojahercegovina

Тим Одјељења за електрофизиологију срца и поремећаје срчаног ритма-Пејсмејкер центра Клинике за кардиологију Универзитетског клиничког центра Републике Српске заједно са тимом из Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" на челу са доктором Милосавом Томовићем извео је двије процедуре код пацијената са поремећајима срчаног ритма, саопштено је из УКЦ-а Српске.

Ријеч је о процедури – Криобалон катетерисаној аблацији атријалне фибрилације која се први пут извела у овој здравственој установи и у Републици Српској, наводи се у саопштењу.

- Катетерска аблација срчаних аритмија представља револуционарну методу и за њу се одлучује уколико је лијечење лијековима неуспјешно. Помоћу катетера који се уводе кроз крвне судове до срчаних шупљина, мапира се мјесто убрзаног срчаног рада и примјеном радиофреквентне енергије уништава се мјесто које ствара или учествује у спровођењу аритмије - објашњавају из УКЦ-а Српске.

Најчешћа аритмија у људској популацији је атријална фибрилација, која је до 2010. године лијечена углавном радиофреквентном аблацијом, наводи се у саопштењу.

- У току контакта катетера са ткивом долази до загријавања најчешће изнад 50 степени Целзијусових и стварања лезије. Код одређених типова аритмија у највећем броју случајева долази до потпуног излијечења одмах након прве интервенције. Комплексније аритмије, као што су атријална фибрилација, атипичне форме атријалног флатера, вентрикуларна тахикардија, понекад захтјевају и више интервенција. Тада је циљ субјективно побољшање здравственог стања пацијента, а не потпуно изљечење - поручују из УКЦ-а Српске.

Из ове здравствене установе истичу да се Криобалон аблација уводи од 2010. године.

- Клиничке студије су показале да нема разлике у успјешности између радиофреквентне енергије и криоенергије у лијечењу атријалне фибрилације. Код криобалон аблације циљано ткиво се замрзава испод 40 степени Целзијусових и ова интервенција може бити бржа од радиофреквентне аблације, што се разликује од пацијента до пацијента. Сама интервенција може да траје мање од сат времена до више сати у зависности од врсте аритмије. Како се интервенција ради под рендгенским зрачењем, интервенција се не препоручује у трудноћи, када постоје знаци акутног крварења или инфекције или неког другог клиничког стања које захтјева хитно збрињавање - наглашавају из УКЦ-а Српске.

Како се наводи у саопштењу, љекар на основу здравственог стања пацијента индикује примјену овог захвата.

- Бенефит ове процедуре је што највећи број пацијената интервенцију добро поднесе и најчешће се већ сутрадан пацијент отпушта кући - наводе из УКЦ-а Српске.

Након захвата пацијенти у складу са препорукама љекара примјењују терапију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана