Николић: Жртве добојског логора прогласити мученицима

"Углавном су у добојски логор депортовани Срби са подручја западне Србије, источне Босне, Сарајева, Сокоца, Рогатице, Горажда, Билеће, Требиња. Ту су страдали у највећим мукама и, слободно могу рећи, да се радило о једином мјесту гдје се мајка радовала да јој дијете умре да се више не пати", рекао је Николић Срни.

Николић је нагласио да је његовање културе сјећања једини начин да од заборава буде сачувано страдање 45.791 Србина интернираног у први концентрациони логор у модерној Европи у 20. вијеку

Он је истакао да је свештенство Црквене општине Добој, заједно са локалним парохијама, упутило захтјев Његовом преосвештенству епископу зворничко-тузланском Фотију да умоли Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве да жртве добојског логора прогласи за мученике.

"О томе сада треба да расправља саборска комисија, али искрено вјерујемо да ће у наредном периоду жртве добојског логора бити и проглашене за мученике свете Цркве, да им буде одређен датум за празновање", навео је Николић.

Он је нагласио да је страдање Срба у добојском логору и данас отворена књига која се дописује, јер се у протеклих стотину година свјесно настојало да изблиједи и нестане сјећање на његово постојање и обим страдања у њему, што се до скоро није знало и није смјело знати.

Овогодишња посјета Његове светости патријарха српског Порфирија Добоју поводом славе града - Преображења Господњег, према ријечима Николића, била је благослов за вјерујући народ, али и Божија воља да жртве добојског логора буду проглашене за мученике свете Цркве.

Он је подсјетио да је добојски логор основан 27. децембра 1915. године и био је у функцији до 5. јула 1917. године, да је кроз њега прошло око 46.000 Срба, а 12.000 лица изгубило живот.

Први подаци о добојском логору предочени су тек у "Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16. године", која је урађена приликом освештања споменика Светих апостола Петра и Павла 1938. године.

"Готово сва издања Споменице су уништена. Успјели смо пронаћи свега три оригинална примјерка, захваљујући којима је 2015. године направљено репринт издање које је штампано у 2.000 примјерака", рекао је Николић.

Николић је навео да је у новом издању "Споменице" наведен документ из војног архива Независне Државе Хрватске - наредба усташког стана у Добоју од 27. маја 1941. године да се поруши спомен-костурница са костима страдалих код Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла.

"Не смијемо заборавити гдје нас је змија ујела, како се то не би поновило", поручио је Николић, те изразио жаљење што сјећање на страдања добојских логораша, упркос обраћању надлежним министарствима, ни до данас није уврштено у историјске уџбенике и постало предмет изучавања ученика.

Николић је напоменуо да је у завршној фази поступак да се Цркви врати имовина око Спомен-костурнице добојских логораша да би преузели одржавање и управљање над комплексом, те га на одговарајући начин означили и садржајно приближили грађанима и посјетиоцима.

"Моја је жеља и да се приликом реновирања на споменик поново врати првобитни крст, као и дијелови оригиналног постамента, који су пронађени и сачувани након што је споменик миниран у Другом свјетском рату", рекао је Николић.

У Добоју је 1. јула 2016. године откривен и освештан споменик "Добојски логор 1915-1917", посвећен логорашима овог аустроугарског логора.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова уврстио је интернацију Срба у добојски логор у календар значајних догађаја. Сваке године 27. децембар обиљежава се као дан сјећања на долазак првог транспорта Срба у логор 1915. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.