На скијама не маре за кризу
БАЊАЛУКА - Да је скијање све популарније међу становницима Српске, свједоче инструктори и они који се баве продајом и изнајмљивањем ски-опреме који истичу да ни у вријеме кризе баснословни трошкови нису препрека онима који желе да савладају вјештине овог спорта.
Инструктори кажу да им се сваке године јавља све више људи који желе да науче упражњавати овај популарни спорт, те да цијене како нове, тако и ски-опреме која се изнајмљује зависе од квалитета, модела и старости. Ипак се, кажу, с обзиром на цијене нове опреме, већина одлучује за рентирање.
Срећко Станишић испред Ски-клуба “Старчевица” каже за “Глас Српске” да је повећано интересовање за овај спорт.
- Већином они који почињу учити скијати изнајмљују опрему, а када стекну одређено знање, онда купе опрему. Нове кациге и бриле махом купују одмах и то због хигијене - рекао је Станишић.
Инструктор скијања и члан ски-тима “Козара” Жељко Батоз рекао је да сваке зиме све више људи изнајмљује опрему.
- Козара располаже добром скијашницом, а изнајмљивање скија, панцерица и штапова креће се од 15 до 20 КМ, док је за рентирање кациге потребно издвојити од пет до десет марака, у зависности од квалитета - рекао је Батоз.
Евидентно је, како каже, да је све већи број људи заинтересован да унаприједи своје здравље и живот, јер се одлучују за овај спорт у природи.
- Дошло је до експанзије када је у питању овај спорт јер све више људи у односу на претходне године посјећује скијалишта и учи да скија - рекао је Батоз.
Посла имају и у скијашницама на Јахорини, гдје изнајмљивање комплетне ски-опреме у просјеку кошта 30 КМ дневно.
Они са дубљим џепом за куповину нове ски-опреме издвоје и једну цијелу просјечну плату у Српској. У радњи “Интерспорт” у Бањалуци кажу да цијене нове ски-опреме премашују и 1.000 марака.
- У односу на претходне године људи више купују ски-опрему, може се рећи да су ова и прошла сезона једне од бољих - истичу у овој радњи.
У бањалучкој радњи “Соковић спорт” кажу да се цијене скија крећу од 600 па до вртоглавих 2.000 марака, панцерица и до 600 КМ, а штапови се могу пронаћи у распону од 30 до 100 марака.
- Има људи који купују, али рентирање иде боље, јер су скије за наше тржиште скупе - казали су трговци.
Да становници не жале новац за опрему, свједоче подаци Спољнотрговинске коморе БиХ, према којима је за 11 мјесеци прошле увезено ски-одијела, јакни, комплета, ципела за скијање, скијашко трчање и бордање те скија и везова у вриједности већој од 11,8 милиона марака. То је у односу на исти период годину раније више за око 3,2 милиона марака. Ових производа, према подацима Спољнотрговинске коморе, БиХ је највише увозила из Њемачке, Кине, Србије, Словеније, Шпаније, Турске, Чешке и Италије.
Цијене ски-часова и услуга инструктора зависе од дестинације па ће тако грађани који желе да науче упражњавати овај спорт за један час на Козари морати издвојити од десет марака за веће групе, па до 25 марака за индивидуални час. Та цијена на Јахорини је нешто виша, гдје услуге инструктора за један час у трајању од сат времена коштају и до 60 КМ.
Извршна директорица Удружења за заштиту потрошача “Дон” из Приједора Муриса Марић каже да људи, углавном млађа популација, који имају нешто већа примања могу себи да приуште одлазак на скијање.
- Ски-опрема се продаје и по секондхенд радњама и људи на разне начине долазе до опреме да би живјели пуним плућима без обзира на кризу - рекла је Марићева.
Тренд
Социолози истичу да је помама за скијањем у суштини промјена културе живота, чему доприносе разни фактори.
- Популаризација спорта попут скијања ствара тренд, а када нешто постане тренд, људи се колективно окрећу ка томе - истакао је социлог Ведран Француз.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
