Минималац подигао примања у реалном сектору

Откривају ово најновији подаци Савеза синдиката Републике Српске, из којих се може видјети - да су условно речено рекордери - запослени у трговини, који су имали повећање плата за 16,1 одсто, односно за 198 марака. Одмах иза њих су грађевинци, којима су примања у посљедњих 12 мјесеци порасла за 14,7 одсто - 154 марке.

Оно што охрабрује јесте раст плата у прерађивачкој индустрији од 14,5 одсто те је тако плата запослених у овом сектору порасла за 166 марака - са 1.067, колико је износила у августу прошле године, на 1.233 марке.  

Овај раст, односно незнатно смањење платног јаза, може се објаснити тиме што је почетком ове године дошло до  повећања минималца са 700 на 900 марака. Процентуално гледајући било је  за  око 30 одсто. Управо подаци за трговину указују на то да послодавци већину својих радника, у неким случајевима чак двије трећине, држе на такозваном минималцу. 

Оно што забрињава, али остаје и велики проблем, плате у овим секторима су и даље од 15 до 30 одсто мање од просјечних примања у Републици Српској. Та разлика се креће од 200 марака у случају прерађивачке индустрије, до 300 марака у случају грађевинарства, које је посљедњих пар година било највећи покретач привреде у Српској. Нажалост, послодавци се врло ријетко одлучују за повећање плата, иако се све више суочавају са недостатком квалификоване радне снаге, која одлази у иностранство.

Према подацима Савеза синдиката, просјечна плата у августу ове године износила је 1.411 марака, а главни “кривци” за то су и даље запослени у сектору финансија и осигурања, али и информација и комуникација, у којима се просјечне зараде крећу око 1.830, односно 1.814 марака, што је за око девет одсто више него прије 12 мјесеци. Просјек поправљају и запослени у електросектору, који имају плату од око 1.697 марака.

Оно што је интересантно, у овом сектору забиљежено је једно од најмањих повећања плата, од свега 4,4 одсто. Иза њих су само запослени у образовању, гдје је дошло до раста личних примања за 4,2 одсто. Просвјетари су добили дебље коверте само за 72 марке. Повећање плата испод просјека у овом посматраном периоду имали су и запослени у пољопривреди и шумарству - и кретало око седам одсто. Раст примања у ова два сектора није успио да покрије раст вриједности потрошачке корпе за 110 марака.

Када је у питању синдикална потрошачка корпа, она је у августу ове године износила 2.615 марака, што је за 110 марака више него у августу прошле године. Просјечна плата данас покрива 53,95 одсто вриједности ове корпе, што је за 2,6 одсто више него 2023. године, када је то износило 51,3 одсто. И даље се највише новца издваја за прехрану  - 1.182 марке, за 70 марака више него прије 12 мјесеци.  Закључак је да већина породица у којима не раде два члана не може својим кућним буџетима покрити све трошкове потрошачке корпе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.