Давидовић: Млади знају за културу дијалога, само им треба мало мотива и инспирације

Све то оставља трајне посљедице на живот и здравље младих људи, каже Давидовићева и зато је ова кампања уједно и наставак активности које су почеле још 2014. и 2015. године у кампањи за борбу против мржње на интернету.

Кампању “Буди другачији, блокирај хејт” привели сте крају. Јесте ли задовољни резултатима?

ДАВИДОВИЋ: Када смо почињали кампању, жеља нам је била да што већем броју младих људи пренесмо поруку да је говор мржње неприхватљив начин комуникације у јавном простору и, захваљујући инфлуенсерима који су учествовали у промоцији кампање и свим корисницима друштвених мрежа који су дијелили видео спотове и поруке, успјели смо у тој намјери. Мислим да је то важан корак, али не и једини који је потребно учинити. Повратне информације које смо добили су одличне, али не можемо на основу броја прегледа спотова оцјењивати да ли смо успјели или не. Оно што мислим да је важно да су ти млади људи који су чулу поруку и размислили о њој, обрадили информацију и одлучили да говор мржње није њихов избор комуникације. То сматрам успјехом.

Гдје је све кампања била видљива и на које начине сте покушали да допрете до јавности?

ДАВИДОВИЋ: С обзиром на то да су нам млади људи били главна циљна група, опредијелили смо се да им поруку пренесемо путем друштвених мрежа уз помоћ инфлуенсера, чије мишљење млади уважавају и прихватају. Захваљујем се свима који су учествовали у кампањи и дијелили садржаје и дали подршку. Сматрали смо да су личне приче најупечатљивије и зато смо послали поруку гласом људи који су свакодневно изложени говору мржње на друштвеним мрежама и који могу из личног искуства да говоре о овом проблему. Осим друштвених мрежа, користили смо све нама доступне канале комуникација, да говоримо о овом проблему, па смо и гостујући у ТВ емисијама, али и разговарајући са новинарима различитих портала промовисали кампању, њене циљеве и упозоравили на проблеме до којих доводи неконтролисан говор мржње у јавном простору.

Како млади људи гледају на такву врсте кампање? Колико сте успјели да допрете до њих?

ДАВИДОВИЋ: Заиста смо се трудили да поруке дођу баш до њих. Зато смо се одлучили и да организујемо округле столове и панеле са младима како бисмо у директној комуникацији с њима чули који су проблеми с којима се суочавају, на који начин се понашају када дође до проблема, нудили рјешења и давали упутства на који начин да поступају и мислим да смо заиста одрадили добар посао у том смислу. У

Српцу сам имала дружење са младим људима с којима сам разговарала о кампањи, њиховом начину размишљања, и морам рећи да сам заиста задовољна и поносна на те младе људе и њихову спремност да се ухвате у коштац са изазовима, да потраже помоћ али и да помогну онима којима је помоћ потребна.

Какве су биле њихове реакције?

ДАВИДОВИЋ: Реакције су биле различите, али је оцјена да је кампања била потребна и да је дошла у правом тренутку, јединствена. Различита су искуства младих људи, нису сви у стању да прихвате лоше коментаре, увреде и мржњу и да их не доживљавају лично. Зато смо ангажовали и психологе да говоре о овом проблему и да понуде рјешења тим малдим људима, како да лакше превазиђу лош осјећај. Кроз кампању смо понудили прво искуства инфуленсера суочених са говором мржње, па смо приказали како говор мржње изгледа кад га изговарају људи једни другима у лице, када се не крију иза тастатура, а потом и понудили рјешење у смислу порука на који начин бисмо требали комуницирати у јавном простору. Свако може да изабере начин који му одговара, али када смо суочили младе људе са свим понуђеним могућностима, пристојност је изабрана као најбоља опција.

Колико млади људи, али и друштво у цјелини, заиста препознаје опасност говора мржње и сајбер насиља?

ДАВИДОВИЋ: Нисам сигурна да смо као друштво још спремни да препознамо опасности говора мржње и сајбер насиља и озбиљност посљедица које овај вид комуникације оставља на младе људе. Говорим о схватању ове појаве у јавности. Закон је препознао ове појаве и предвидио поступања у случајевима када се пријави говор мржње, али мислим да нам недостаје едукације и трудићемо се да се и овом дијелу посветимо у наредном периоду. На интернету постоји безброј могућности и чак кад дјелују безазлено потребан је велики опрез, а тога често нема. Често ћете чути, избриши коментар, блокирај га, шта те брига, али нисмо сви исти и не можемо све избрисати. Једном младом човјеку, који још одраста и тражи свој пут, сигурно није лако да слуша или чита лоше ствари о себи, без обзира од кога долазиле. Зато сматрам да морамо сви заједно, институције, медији, јавне особе да водимо рачуна о начину на који комуницирамо, да едукујемо, нудимо позитивне примјере и промовишемо успјешне и талентоване младе људе, како бисмо у први план ставили позитивне узоре и постепено „истиснули“ негативне.

Јесмо ли, као друштво, спремни да се против тога боримо или пред говором мржње на интернету радије затварамо очи и сјетимо га се само кад за собом остави фаталну посљедицу?

ДАВИДОВИЋ: Нажалост, фаталне посљедице се не могу санирати и зато је важно да смо константно „у причи“, да говоримо о проблему, тражимо рјешења и превентивно дјелујемо да бисмо спријечили фаталне посљедице. Мислим да нам је досљедност неопходна. Не мислим да је могуће искоријенити говор мржње али сам сигурна да га је могуће свести на много мању мјеру од ове у којој је сад присутан. За то је потребан ангажман комплетног друштва и вјерујем да ћемо, корак по корак, успјети у тој намјери.

Шта све Ваш ресор ради и мимо кампање како би се овом великом проблем стало у крај?

ДАВИДОВИЋ: Министарство се овим проблемом бавило још 2014. године, када смо били дио глобалне кампање која је реализована под покровитељством Савјета Европе, а била усмјерена против говора мржње на интернету. У наредном периоду планирамо, у сарадњи са омладинским организацијама, наставити са промоцијом успјешних и талентованих младих људи као позитивних узора новим генерацијама. Посветићемо пажњу и промоцији волонтера, људи великог срца који несебично помажу онима којима је помоћ потребна и улажу своје вријеме и све друге капацитете како би били корисни у друштвеној заједници. Подржавамо и активности омладинских организација које се баве и промоцијом здравих стилова живота код младих, што је дефинисано и Омладинском политиком Републике Српске за период 2022 – 2026. година.

Да ли би се могло размишљати и о некој врсти континуиране кампање која би укључивала и едукацију против говора мржње, прије свега у школама?

ДАВИДОВИЋ: Наравно. О томе смо већ разговарали и један је од корака који планирамо направити када је ријеч о наставку кампање је управо едукација средњошколаца и о томе ћемо разговарати са Министарством просвјете и културе, јер сматрамо да је важно да едукујемо популацију у овом узрасту. Средњошколци проводе много времена на друштвеним мрежама и сматрам да је важно да их упознамо са свим опасностима којима су изложени на интернету и начинима на које могу реаговати уколико се нађу у проблему. То је најбољи начин за превентивно дјеловање.

На који начин се, према Вашем мишљењу, можемо вратити култури дијалога и поштовању различитости?

ДАВИДОВИЋ: Најбољи начин је да свако од нас пође од себе. Ако се сваки појединац потруди да да најбоље од себе, да пристојно комуницира, да износи своје мишљење и став без потребе да увриједи или понизи другу особу, ријешили смо проблем. Наравно, ово је једна идилична слика која не постоји вјероватно нигдје у свијету, али то не значи да не требамо покушавати. Сигурна сам да то можемо постићи ако радимо заједно, институције, образовне установе, медији. Потрудимо се да понудимо позитивне приче и позитивне узоре, да промовишемо оно лијепо што имамо, а имамо много тога да понудимо. Сваки човјек воли да му се упути лијепа ријеч и хајде да почнемо од тога. Вјерујем да су нове генерације спремне да поштују културу дијалога и различитости и да им треба само мало мотива, а успјешни и талентовани вршњаци довољан су мотив и инспирација за лични напредак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.