Данас је јесењи Крстовдан: Строго постимо, а добро је средити кућу пред зиму
Српска православна црква и њени вјерници прослављају јесењи Крстовдан, успомену на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на којем је Исус Христос распет на Голготи. Вјерници се током данашњег дана придржавају поста, а бере се и посвећује босиљак.
Према предању, 326. године царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст када је отишла у Палестину да посјети света мјеста.
Патријарх Макарије је, послије открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару, гдје је празник обиљежен црвеним словом као заветни празник.
Како каже хришћанско предање, народ је одговорио патријарху молитвом“ Господи помилуј“, која се и до данас на исти начин пјева на православним литургијама.
На тај празник, истовремено се слави успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.
Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.
-Када је цар Хозрој освојио Јерусалим и многи народ одвео у ропство, Крст би пребачен у Персију", одакле га је на Голготу, "ходећи босоног и у бедној одећи, изнео цар Ираклије.Тада Часни крст би положен у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света - записано је у Охридском прологу владике Николаја Велимировића , преноси РТС.
Током ратова крст се изгубио, а касније, када је поново нађен, његове дијелове узимали су спретни вјерници у нади да имају велику моћ, пошто су направљени од светог дрвета.
Крстовдан је велики празник који Српска православна црква и вјерници прослављају два пута у току године, 18. јануара и 27. септембра.
Јесењи Крстовдан прате бројни обичаји и вјеровања, која се од давнина поштују. Позната вам је она изрека да "свако село има свој обичај", па су и обичаји везани за овај празник разнолики, јер свако на свој начин поштује овај велики празник.
Најважније правило за Крстовдан, је да би свака одрасла особа овај дан требало да проведе у посту и молитви.
На Крстовдан се држи строги пост, на води. То је обичај свакаког правог верника у Србији који поштује правило:
"Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости".
Јесењи Крстовдан се пости тако што се цијели дан једу само грожђе и хљеб.
За људе рођене на овај дан вјерује се да на својим нејаким плећима носе сјенку Часног крста, те да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Према неким народним обичајима, у неким крајевима на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.
Стари је обичај да се на овај дан стока премазује катраном у знаку крста, да би се заштитила од болести. У народу се вјерује да се на Крстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема. У свим селима исплаћују "пољаке", који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који тјерају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану.
Обичај је да се на Крстовдан освешта босиљак, света биљка за коју се вјерује да односи негативну енергију и чисти карму, па у домовима многих босиљак заузима важно мјесто. Освештани босиљак чува се у дому у виду средства за енергетско исцељење.
Током Крстовдана се једе грожђе, као симбол слатке побједе, плодности и обиља, а вјерује се да ће вас пратити срећа и успјех ако данас уживате у укусу овог воћа.
Према обичају, важно је да вратите дугове или уколико имате запослене, исплатите плате. На овај начин чистите тамну енергију дугова и улазите "чисти" и безбрижни у ову годину.
У нашем народу се вјерује да на Крстовдан - 11. по старом, односно 27. септембра по новом календару, треба ископати рупе за сађење воћака, како би им се гране што више разгранале.
У многим крајевима се тог дана предсказује и вријеме.
Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снијегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна.
Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.
Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму.
Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину.
Ако је Крстовдан облачан, зима ће бити сњеговита. Ако је ведар, биће сувомразице.
За људе рођене на овај дан вјерује се да на својим нејаким плећима носе сијенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Крстовдан се слави и као крсна слава, пише Србија данас.
Док за многе друге празнике који су обиљежени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, вјерује се да ће вам целе године све "ићи наопако".
У многим селима исплаћују се људи који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који тјерају птице и наплаћују се глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
