Требињац у поплављеном подруму пронашао човјечију рибицу

Nezavisne.com
Требињац у поплављеном подруму пронашао човјечију рибицу

Требиње - Драган Стојановић из требињског насеља Гучине пронашао је данас у свом подруму, сасвим случајно, ендемског водоземца – човјечију рибицу.

"Отишао сам у подрум да видим да ли се у њега улила вода, јер се то дешава неколико посљедњих година и чим сам отворио врата и одгрнуо нешто муља даг а избацим како би вода на жљебу у прагу лакше излазила, имао сам шта видјети – бијела животињица плива поред врата. У први мах нисам знао шта је, а онда сам је изнио у једној посуди, показао и комшијама и сви смо посумњали на то да је у питању човјечија рибица", каже Драган.

Њихове дилеме је разријешио Дубравко Куртовић, дугогодишњи члан Спелеолошког друштва "Зелена брда" из Требиња који је у више наврата имао прилику да види човјечију рибицу, а то је потврдио и Брајан Ливорн, енглески научник који већ дуги низ година проучава херцеговачки карст и подземне воде и који се и ових дана задесио у Требињу. 

Они су извршили мјерење човјечије рибице и, према Драгановом мишљењу, највјероватније је био у питању одрасли примјерак јер је имала око двадесетак центиметара, с обзиром да ове ендемске животиње и нарасту до 25 центиметара.

"Иако ми у близини куће протиче и поток Лушац и Требишњица, никада раније нисам имао прилику да видим ништа слично, осим ракова и риба, али, с обзиром да у јесење вријеме на све стране прокуљају подземни извори, спелеолози кажу да није чудо што се појављују и те подземне животињице, а за човјечију рибицу су ми казали да, ако ми је за утјеху, у  води која ми прокуља у подрум сигурно нема нечистоћа или фекалија, јер она живи само у чистој воид", објашњава Драган.

Додаје да су му из "Зелених брда" казали да ће, након мјерења, овог водоземца вратити у његово природно станиште, али не на овом локалитету, већ у неки понор гдје постоји мања бојазан да ће га вода поново избацити на површину…

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана