Таписерија из Дервенте краси Титову родну кућу
Дервента - Ратко Пећић Рале из Дервенте већ три деценије израђује таписерије, а посебно је поносан на то што једна од њих са потписом Јосипа Броза Тита краси зид његове родне куће у Кумровцу.
Пензионерске дане педесеттрогодишњи Рале углавном проводи у миру породичног дома у селу Појезна код Дервенте, гдје вјештим рукама уз помоћ игле и вуне ствара права мала ремек-дјела.
Сликовне и текстовне таписерије изашле из његове мале радионице стигле су и до домова наших исељеника у разним крајевима свијета. За омиљену таписерију са Титовим потписом, коју је прије три године поклонио родној кући омиљеног југословенског државника, добио је и посебно драго признање. Каже да најчешће ради ликове цртаних јунака који посебно обрадују свако дијете, грбове фудбалских клубова и називе фирми.
- Недавно сам урадио уникатну таписерију са ликом мајке и њених двоје дјеце која је заиста посебна и фасцинантна - каже Пећић.
Љубав према овом необичном хобију у коме проналази мир и задовољство Рале носи из дјетињства када је његову пажњу заокупљало цртање. Када је 1984. године угледао човјека који је продавао игле, знао је да ће му израда таписерија бити доживотни хоби. Признаје да је недавно престао да води евиденцију о броју таписерија које је до сада урадио.
- Мислим да сам до сада направио између 2.000 и 3.000 мањих и већих таписерија са разним бојама и мотивима, а хвала Богу, увијек има наруџби - каже Пећић.
Сама израда таписерије није превише компликована иако се сав посао обавља ручно. Израда мање таписерије траје око три дана, за таписерије средњег формата потребно је око 10 дана док оне велике захтијевају око мјесец марљивог рада. Мале таписерије коштају 10 КМ, средње 50, а оне највеће 80 КМ.
- Прво припремим платно које затегнем и поставим на рам, затим на платну нацртам слику, односно мотив који ћу радити и на крају лагано почињем попуњавати слику у помоћ игле и вуне - каже Пећић и објашњава да натписе на текстовним таписеријама исписује обратно, односно здесна налијево.
Чест је учесник сајмова широм Српске, а како каже, посебну захвалност дугује Туристичкој организацији Дервенте која организује одласке на сајамске манифестације.
- Недавно сам своје радове представио на сајмовима у Модричи, Српцу, етно-селу Станишићи код Бијељине и у Лакташима гдје су се организатори показали као одлични домаћини - каже Пећић.
Током тридесетогодишњег искуства Рале се сусретао са бројним изазовима. Некада је, каже, док није примао пензију, знао узимати вуну на вересију. То га, међутим, није спријечило да настави са марљивим радом који је јединствен не само у БиХ, већ и у региону.
- Мислим да се у БиХ израдом таписерија не бави нико. Постоје примјери израде мањих таписерија са ресама, али овакве нико не израђује - каже Пећић додајући да жали што нема насљедника који би продужио традицију израде чувених дервентских таписерија.
Гулаш и вицеви
Осим израде таписерија, Рале се бави писањем и причањем вицева па је, како каже, задужен за анимирање гостију на свим весељима. Издао је и збирку са 505 осмишљених вицева. Редован је учесник и на "гулашијадама" и лиценцирани риболовачки судија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
