Србац: Откупљивачи очерупали живинаре

Он је на састанку у Српцу, којем је присуствовало више од 40 перадара, као кључни проблем навео страх узгајивача пилића од откупљивача из Републике Српске и ФБиХ, због чега су фармери сведени да раде као надничари појединих компанија и клаоница.

- Добијамо свега 30 фенинга за килограм прирасти, за услужни тов, што је недовољно. Ту цијену смо прихватили као да је законом прописана - истакао је Симић.

Он је подсјетио да је удружење формирано прије седам година, али се након тога уопште није састајало.

- Наш проблем је што нисмо тражили више и што се не организујемо и покажемо снагу нашим пословним партнерима - истакао је Симић.

Он је нагласио да је садашња цијена била иста прије 30 година, али да су трошкови производње тада били знатно мањи. Струја, вода и дрва у међувремену су поскупјели за 50 одсто. Дрва за гријање су прије рата коштала између 25 и 30 марака, а данас од 50 до 60 марака.

- Најчешће радимо само за трошкове. Зими су нам потребне велике количине огрева да загријемо фарме. Одржавање производње се свело на доњу границу. Потцијењени смо у ланцу прерадарства, иако смо најважнији. У расподјели колача добијамо најмање - рекао је Симић.

Према његовим ријечима, на подручју србачке општине има више од стотину фарми, од којих већина појединачно вриједи близу 200.000 марака, ако се узму у обзир улагања у инфраструктуру, пољопривредну механизацију и капацитет фарми од око десетак хиљада пилића.

- То је готово 20 милиона марака, односно десет пута више од вриједности просјечне клаонице која нам и у таквим условима диктира правила, јер смо им то дозволили - сматра Симић.

Оцијенио је да су удружење разбили откупљивачи пилића, који су се незванично удружили и договорили цијене услужног това, а фармери који то нису схватили постали су њихова најамна радна снага.

- Доказ да фармери и даље имају страх од откупљивача товних пилића је то што потпис за реактивирање рада удружења није хтјело или није смјело да потпише њих осморо - рекао је Симић.

Да би се омасовио број узгајивача који ће се у већој мјери изборити за своја права, договорено је да већ у недјељу буде одржан нови састанак у скупштинској сали у Српцу.

- Тада ћемо донијети одлуку да ли ћемо се убудуће сами борити на тржишту или ћемо уз минималну накнаду тај посао повјерити органима удружења или некој новој пољопривредној задрузи - истакао је Симић.

Зоран Ђукић из Српца, који већ 35 година има фарму пилића, каже да ситуација и услови узгоја никада нису били лошији. Неорганизованост фармера и самостално наступање пред државом и откупљивачима највећи им је проблем.

- Свако појединачно тражи јефтинију струју, дрва, већу цијену рада и онда нас само разбијају. Можете замислити какво је стање кад цијену рада нисмо успјели повећати ни за фенинг већ 30 година - прича Ђукић и додаје да доласком зиме трошкови производње додатно скачу, јер треба набавити дрва за загријавање објеката.

"Перутнина"

Највећи откупљивач товних пилића на подручју србачке општине је словеначка компанија "Перутнина Птуј", која запошљава око 220 радника. У прошлој години "Перутнина" је обрадила 13 милиона товних пилића и на тржиште испоручила 9.000 тона пилетине, укупне вриједности око 35 милиона марака.

Производња товних пилића оријентисана је на око 80 кооперативних фарми које обезбјеђују 90 одсто сировине, а 10 одсто се производи у четири властите фарме у Кладарима код Српца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.