Радомир Јагодић кистом продире у душу суграђана

Импресије са тих намјерних и случајних сусрета брже-боље Рашо преноси на платно, обликује их бојама уграђујући у њих са сваким покретом четкице и трептај своје душе.

- Мотив бира сликара, а не сликар оно што ће насликати - каже овај сликар из Рудог истичући да је од када се из Сарајева доселио у град на Лиму насликао 42 портрета.

Јагодић, што је зачуђујуће, никад досад није приредио изложбу портрета својих суграђана од којих многи одавно свој лик на платну у сликарској радионици, како вели, гледају са небеских висина.

- Подразумијева се да се човјек на слици препознаје, али оно што је код сликара важно јесте да продре у његову душу, да се из портрета види како он размишља, које га бриге море, а радости обасјавају, чему стреми и чему се нада - каже он.

Сваки од Рашиних ликова има своје име и презиме, а на полеђини слике је исписана нека његова карактерна особина.

- Ево, овај са слике је Вељко Костић, Шумар му је надимак био, а познат је по томе што је био и велики шаљивџија, зафркант како се у Рудом каже, што је умио да ријечју болесног опорави, смркнутог насмије, а шта се све кувало у његовој души, само он зна - објашњава Јагодић.

На његовим сликама је сељак са шајкачом у углу градске кафане, музичари "закићени" парама испод капе на свадби, бака чобаница, дјевојка с преслицом, портрет насмијане дјевојчице, дјед у народној ношњи...

Јагодић је за 20 година насликао око 800 слика међу којима је и 60 портрета српских и свјетских пјесника и сликара. И сваку руђанску улицу.

Колико је у овако малој средини схваћено његово дјело, говори и чињеница да се његов атеље налази у подруму Дома културе међу цијевима централног гријања и у лому одбачених бескорисних ствари и предмета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.