Поклонили би срце, али закон не да

Овако прича двадесетшестогодишња Слађана Станковић из Модриче, којој је у прољеће 2013. године обављена трансплантација, а донор бубрега био је њен отац.

- Након операције водим потпуно нормалан живот. Запослила сам се у школи као професор биологије само шест мјесеци након захвата, а послије годину сам се удала. Имам терапију, коју морам пити до краја живота, али то није ништа у односу на десет година патње. Толико је трајала моја борба - прича Станковићева која ускоро планира и проширење породице.

И њен отац живи без икаквих проблема. Редовно одлази на контроле и ради све што пожели. Ћерка му је неизмјерно захвална, јер јој је, како сама каже, поклонио нови живот.

За разлику од Станковићеве, многи пацијенти, нажалост, неће дочекати шансу да им неко други на овај начин спаси живот. Иако су многи грађани спремни да донирају органе у случају мождане смрти, у РС још не постоји институција која се бави завјештавањем органа. Не постоје чак ни прецизни подаци о броју оних којима је нови орган једини "лијек", јер се на оснивање координационог центра чека већ дуго. Овај центар створиће услове и за формирање регистра давалаца који су дали писани пристанак о даровању органа у случају смрти.

У Министарству здравља и социјалне заштите РС истичу да је оснивање координационог центра у плану.

- Тренутно здравствени систем РС није у могућности да испуни све услове који су прописани за приступање Еуротрансплант мрежи, имајући у виду да се у РС раде трансплантације искључиво са живог донора и то само бубрега - рекли су у Министарству.

Истакли су да пацијенти из РС, којима треба ново срце, плућа, јетра, рожњача или ткиво, на трансплантационе операције одлазе у ФБиХ, Србију или неку од европских земља.

Предсједник Удружења дијализираних пацијената региона Добој Драгана Глигорић каже да само у њиховом региону 10 особа чека на трансплантацију бубрега те да би оснивање центра за даровање органа имало неприкосновен значај.

- На основу искустава нашег удружења, суграђани, а нарочито млађа популација, и те како су спремни да потпишу донаторске картице и продуже некоме живот. Све је на државним институцијама, а оне каскају - каже Глигорићева.

Истиче да је координациони центар требало давно да буде оформљен будући да је одлука о његовом оснивању донесена 2010. године те да би се морао покренути што хитније како би бројни људи добили шансу за нови живот.  

Трансплантација органа у РС обавља се једино у Универзитетском клиничком центру (УКЦ) РС и то искључиво бубрег са живог донора.

Европски дан давалаца органа, који се обиљежава у суботу, БиХ дочекује на дну свјетске листе трансплантација, док сусједна Хрватска већ четири године, заједно са Шпанијом, представља водећу земљу по броју донорских операција.

Трошкови трансплантације

Пацијенти којима су неопходне трансплантације органа у установама изван Српске Фонд здравственог осигурања РС финансира у цијелости или дјелимично.

- Уколико се трансплантације раде у некој од здравствених установа у Србији или ФБиХ са којима Фонд има уговор, трошкови се сносе у потпуности. У случајевима када трансплантацију није могуће обавити у установама са којима постоји уговор, финансира се минимално 30 одсто трошкова, али и више, у зависности од прогноза лијечења, потреба других осигураних лица и финансијских могућности Фонда - кажу у Министарству здравља.

> У 2010. години урађена прва трансплантација бубрега у Српској

> Пацијенти из Српске најчешће трансплантације бубрега и панкреаса раде у Падови, у Италији, док трансплантације коштане сржи раде у Загребу. На трансплантације срца одлазе на АКХ клинику у Бечу.

> Универзитетски клинички центар РС извео 19 трансплантација бубрега

> У земљама чланицама Еуротрансплант мреже 14.928 људи чека на донирани орган, а у 2014. пресађена су 7.194 органа

 > Земље чланице Еуротрансплант мреже су Белгија, Њемачка, Хрватска, Мађарска, Аустрија, Луксембург, Словенија и Холандија

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.