Добој: Хуманисти бришу ожиљке од поплава
Бањалука - Даворка Пејановић из Добоја, коју је животни пут одвео у сунчану Атину, гдје је свила дом, није заборавила родни град који често посјећује и помаже му кад је најтеже.
Послије посљедње посјете Добоју Пејановићева је схватила да је овом граду и даље потребна подршка.
- Добој покушава да сакрије ожиљке од недаћа које су га снашле. Ипак, ситуација је значајно поправљена и надам се да ће бити све боље, јер овај град то заслужује - рекла је Пејановићева.
Ова тридесетшестогодишњакиња отишла је 2004. године у посјету сестри, која већ двије деценије живи у Грчкој, и на први поглед се заљубила у ову медитеранску земљу. Недуго затим се удала за Грка Јоргоса и родила сина.
Често долази у Добој и упозната је са тешком економском ситуацијом у Српској, која је, како каже, слична оној у њеној другој домовини. Каже да у посљедње двије године Грци много теже проналазе посао него раније, а и плате су им доста мање. Ипак, и поред тога, многи од њих нису заборавили на хуманост.
О привржености родном граду и суграђанима свједочи прича о акцији скупљања помоћи за поплављени Добој, коју је прошле године покренула у Грчкој.
- Традиционално добри односи између наших братских народа показали су се на дјелу током поплава које су задесиле Српску и регион - присјећа се Пејановићева.
Из Атине је тада у Добој допремљено око девет тона помоћи у виду хране, одјеће и средстава за хигијену. Акцију је подржала и медијска кућа СКАИ, а познати пјевачи су на концертима позивали хуманисте да помогну.
- Почели смо помало, скупљали смо ствари од пријатеља и комшија за наше људе, који су тада преживљавали страшне тренутке. Касније су се укључиле и амбасаде Србије и БиХ преко којих смо организовали допремање помоћи у Добој - прича Пејановићева и додаје да је сваки пакет запакован са много љубави и пажње.
Каже да је током времена проведеног на пункту у Марусију видјела много призора од којих застаје дах. Старије госпође су тешким корацима ишле до маркета како би купиле храну за поплављене породице у РС. Одзив Атињана био је невјероватан, доносили су ћебад и храну и све што су имали.
- Заболи помисао да смо, као и током рата, зависили од туђе помоћи, али у истом тренутку ме радује што још постоје људи који су спремни да пруже руку у невољи - каже Пејановићева.
Истиче да ју је посебно дирнула прича једне старије Гркиње која је уступила просторије на старом аеродрому за потребе складиштења помоћи.
- Причала ми је о Добоју за који је и током рата организовала скупљање помоћи - додаје Пејановићева и додаје да је поносна на своје нове суграђане, јер су и поред тешких услова живота били спремни да помогну Добојлијама и другим становницима Српске.
Пријатељство
Да позната прича о српско-грчком пријатељству није мртво слово на папиру потврђује и велики број људи из РС, који су се у потрази за бољим животом одлучили на живот у грчкој престоници.
- Неки од мојих пријатеља одлазили су у клубове у којима се наши људи окупљају, али ја их нисам стигла посјетити због обавеза. Имам неколико пријатељица које су, као и ја, удате за Грке и са њима се често дружимо - каже насмијана Добојка.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.