У Српску уложена 33 милиона марака

Марина Чигоја
У Српску уложена 33 милиона марака

БAЊAЛУКA - Укупне бруто стране директне инвестиције у Републици Српској у првој половини ове године износиле су 33,6 милиона марака, што је у односу на исти период прошле године мање за 22,4 одсто, показују подаци Инвестиционо-развојне банке РС објављени у септембарском издању "Економског монитора".

Према подацима ИРБ-а, у првој половини прошле године РС је привукла укупно 43,3 милиона марака инвестиција. Поред Српске, пад инвестиција биљежи и већина земаља у региону.

- Спорији излазак из глобалне економске кризе још увијек није охрабрио потенцијалне инвеститоре да интензивирају улагања, због чега се и биљежи пад инвестиција у читавом региону - наводи се у "Монитору" ИРБ-а.

Најзначајније инвестиције у РС и то од 17,4 милиона марака стигле су из Србије, из Aустрије шест милиона марака, а из Кипра 3,1 милион марака.

- У првих шест мјесеци ове године највише страних инвестиција у Српској реализовано је у сектору трговине, у који је уложено 9,9 милиона марака, у сектор осигурања 6,7 милиона, те област производње у коју је уложен 6,21 милион марака - пише у "Економском монитору".

Aнализа општег нивоа цијена у шест мјесеци ове године показала је постојање инфлације од 2,7 одсто.

Додаје се да је вриједност извршених грађевинских радова у РС у првом полугодишту 2010. године мања за 30,6 одсто, а остварени резултати у овом сектору упућују на то да се ради о сектору који је највише погођен негативним ефектима свјетске економске кризе.

- Упркос кризи, индустријска производња Српске наставила је са експанзијом. Кумулативни обим производње у првој половини године већи је за седам одсто у односу на исти период лани - истиче се у "Монитору".

Повећан је и обим робне размјене РС са иностранством за 17 одсто.

- Извоз је остварио међугодишњи раст од 35,3 одсто, што је једна од највиших стопа раста у региону. У таквим околностима, спољнотрговински дефицит је смањен за 14,6 одсто - пише у "Економском монитору" ИРБ-а.

Камате

Према подацима ИРБ-а у првих шест мјесеци ове године, камате на дугорочне кредите нису биљежиле значајније промјене у односу на крај 2009, док је код камата на краткорочне кредите утврђен умјерени пад.

- Каматне стопе у еврозони стабилизовале су се послије периода константног пада од октобра 2008. године и задржале на веома ниском нивоу. Aктивне каматне стопе у РС нису пратиле овај тренд, те су и даље знатно изнад европске међубанкарске стопе -

еурибора, која је на крају јуна 2010. године износила 1,041 одсто - наводи се у "Економском монитору" и додаје да се високе каматне стопе у Српској могу објаснити постојањем високог кредитног ризика земље, те ограниченим приступом средствима на међународном тржишту капитала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана