Радомир Божић: Састанак о афери Хипо није најављен

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" вицегувернер Централне банке БиХ Радомир Божић.

- Банкарска супервизија и укупна контрола над пословањем банака у БиХ у надлежности је ентитетских агенција за банкарство, а откривање сумњивих аранжмана задатак је и одговорност надлежних институција и органа, а не ЦБ БиХ. У оквиру регулативе, коју у складу са законом доносе и спроводе агенције за банкарство, постоје могућности да се открију евентуалне сумњиве трансакције и аранжмани, као и могућност да се предузму потребне мјере - рекао је Божић.

* ГЛAС: Да ли ће истрага око "афере Хипо" у БиХ имати утицаја на пословање ове банке на домаћем тржишту, или на банкарски систем?

БОЖИЋ: Са становишта Централне банке БиХ, која у складу са Законом о Централној банци води политику обавезне резерве као инструмента монетарне политике и прати његово испуњавање, ниједна банка, укључујући и Хипо у оба ентитета, нема проблема са испуњавањем ове резерве. О истрази и одлуци надлежних органа, те о могућем утицају на пословање ове банке, ЦББиХ не може говорити, јер то није у надлежности ове институције.

* ГЛAС: Предсједник Истражног одбора корушког парламента за "аферу Хипо групе" Ролф Холуб најавио је да ће се приликом сљедеће посјете БиХ састати и са представницима Централне банке. О чему би могло бити ријечи на том састанку?

БОЖИЋ: У Централној банци нисмо добили званичну најаву таквог састанка.

* ГЛAС: Да ли Централна банка може да утиче на банке у смислу сумњивих аранжмана. Има ли механизме да открије такве случајеве?

БОЖИЋ: Начин на који банке свакодневно послују је ствар пословне политике и одговорност сваке банке појединачно. Откривање сумњивих аранжмана је задатак и одговорност надлежних институција и органа, а не ЦБ БиХ. Банкарска супервизија и укупни надзор над пословањем банака у надлежности је ентитетских агенција за банкарство. У оквиру регулативе коју у складу са законом доносе и спроводе агенције за банкарство, постоје могућности да се открију евентуалне сумњиве трансакције и аранжмани, а постоји и могућност да се предузму потребне мјере.

* ГЛAС: Да ли је ове године дошло до смањења каматних стопа у банкама на домаћем тржишту?

БОЖИЋ: У односу на крај 2009. године каматне стопе у БиХ биљеже благи пад, иако постоје одређена одступања у односу на овај тренд.

* ГЛAС: Колико износе просјечне камате у банкама?

БОЖИЋ: Према подацима са којима располаже ЦБ БиХ, просјечне каматне стопе на дугорочне кредите становништву, с валутном клаузулом, у јулу износиле су 8,9 одсто, док су у децембру прошле године биле 9,56 одсто. Камате за кредите привреди износе 7,56 одсто, док су у децембру лани биле 7,74 одсто. Просјечне каматне стопе на краткорочне кредите становништву, с валутном клаузулом, у јулу су износиле 10,45 одсто, а у децембру прошле године 9,81 одсто. Камате на краткорочне кредите привреди износе 8,13 одсто, док су на крају прошле године биле 8,62 одсто.

* ГЛAС: Због чега су камате код нас и даље знатно више него у другим земљама у региону и Европи?

БОЖИЋ: Формирање каматних стопа у БиХ ствар је пословне политике сваке банке. Банкари као разлог за високу каматну стопу најчешће наводе услове и околности у којима послују. Иако преовлађују оцјене да је банкарски сектор БиХ "здрав", посматрано из угла његове ликвидности, кретања депозита, капитала и адекватности капитала, штедње и укупног повјерења депонената и штедиша, банке су суочене са проблемима тежег и скупљег приступа новим изворима средстава, што повећава ризик њихових кредитних пласмана. Осим тога, БиХ спада у категорију релативно ризичних земаља, о чему свједочи и кредитни рејтинг земље, што такође утиче на висину каматне стопе.

* ГЛAС: Колики је износ одобрених кредита у швајцарским францима и колике губитке грађани имају због промјене курса?

БОЖИЋ: Од укупно одобрених средстава, кредити који су везани за стране валуте, укључујући и швајцарски франак, на крају јула износили су 720 милиона марака. Ризик којем су грађани изложени због промјене курса посљедица је њихове одлуке да у моменту закључења уговора о кредиту прихвате такве услове кредитног аранжмана, вјероватно подстакнути повољнијом каматном стопом. Питање је да ли су банке коректно упознавале клијенте са условима кредитирања, каматним стопама, могућим курсним разликама у вези са овим кредитима.

Девизне резерве

* ГЛAС: Према посљедњем извјештају Централне банке девизне резерве БиХ повећане су за 160 милиона марака. Шта то значи за банкарски систем?

БОЖИЋ: Девизне резерве су, између осталог, показатељ монетарне стабилности у свакој земљи, па и код нас. Раст девизних резерви знак је да је дошло до појачаних економских активности и трансакција, укључујући и извоз и повећања новца у оптицају. На раст девизних резерви током посљедњих мјесеци утицала је и туристичка сезона и велики број наших грађана из иностранства који су посјетили БиХ у љетним мјесецима. Девизне резерве тренутно покривају 5,7 мјесеци годишњег увоза у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.