Радикалним реформама до завршетка транзиције

Глас Српске
Радикалним реформама до завршетка транзиције

БЕОГРAД - Сви грађани Србије током досадашњег дела транзиције на неки начин су били губитници. Србија треба да обави радикалне друштвене реформе, да би завршила транзицију и отпочела процес достизања стандарда какви владају у развијеним европским земљама.

Ово је за Танјуг изјавио предсједник Савеза економиста Србије (СЕС) Драган Ђуричин и додао да "део Европе можемо бити само уколико будемо имали приближно сличне перформансе као Европа".

- Транзиција, као радикална реформа, увек изазива смањење привредне активности, због преструктурирања привреде у одређеном периоду, али када се институционалним реформама обезбеди реиндустријализација, онда земље које су у том процесу, не само да долазе до нивоа пре транзиције, него га далеко превазилазе - казао је Ђуричин.

Ђуричин је указао на чињеницу да су готово све земље источног блока, у периоду од 1996. до 2005. године, са изузетком неколико држава западног Балкана, прешле предтранзициони ниво и дошле до 110, 115, па и до 150 процената бруто домаћег производа (БДП), прије отпочињања транзиције 1990. године.

- Познато је да је, рецимо, продуктивност рада у тим земљама дуги низ година расла брже него у "старој" Европи, што значи да су реформе дале одговарајуће резултате. Нажалост, у Србији реформе не дају резултате - рекао је Ђуричин.

Још је указао да је, између осталог, показатељ лошег стања наше привреде - висока стопа незапослености, која у овом тренутку премашује 20 процената од радно активног становништва.

- Број незапослених је у протеклих десет година повећан за 300.000. У том периоду број запослених пао је са 2.100.000 на 1.800.000 - прецизирао је Ђуричин.

Он је изјавио да је спољни дуг Србије у периоду транзиције драстично увећан, на 23,6 милијарди евра, а БДП по глави становника у Србији је пет пута мањи од просјека у 27 земаља Европске уније.

- Србија има, у поређењу са чланицама ЕУ, нешто боље показатеље у области стандарда потрошачке моћи - око 31 до 32 процента од просека у Унији, навео је Ђуричин.

Као велики проблем Ђуричин наводи и чињеницу да је Србија своје приходе од приватизације и улагања кроз стране директне инвестиције углавном потрошила.

- Нешто је у девизним резервама, али углавном је потрошено. То је негде око 15,6 милијарди евра за последњих десет година - прецизирао је Ђуричин.

Незапослени

Ђуричин је посебно указао на проблем недостатка посла међу младом генерацијом, гдје стопа незапосленост износи 50 одсто.

- То је можда највећа патологија која нам се десила, јер ако људи немају прилику да раде посао за који се школују, то је највећи стратешки губитак. У крајњем случају, ова генерација прави још један проблем - она прави губитак будућим генерацијама, јер перманентно троши више него што производи - рекао је Ђуричин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана