Привреду у Српској мјесецима притишћу негативни трендови

Најновији подаци Завода за статистику РС показују да је календарски прилагођена индустријска производња у августу ове године у поређењу са истим мјесецом лани отањила за чак 8,4 одсто. Тај пад је нешто блажи када се пореди протеклих осам мјесеци ове и прошле године и  износи 6,7 одсто.

Најтежа ситуација је у индустрији вађења камена и руде, гдје је за осам мјесеци ове године дошло до пада производње за 11,2 одсто у односу на посматрани период 2023. године. Ништа боље није ни на пољу производње и снабдијевања струјом, гдје је забиљежен пад од 9,4 одсто, док је у погонима прерађивачке индустрије обим посла склизнуо за 4,7 одсто.

Мањи обим производње за посљедицу је имао и мањи пласман робе на страна тржишта. Према подацима Завода за статистику, домаћи извозници су од јануара до краја августа ове године у иностранство пласирали робу вриједну 3,245 милијарди марака, што је за 6,2 одсто мање него у истом периоду лани, док је истовремено у Српску увезена разна роба тешка 4,810 милијарди КМ или 4,6 одсто више. Донекле охрабрује благи раст извоза од 1,1 одсто који је остварен прошлог мјесеца у односу на август 2023. године, међутим, да привреда све дубље тоне у кризу, свједоче и подаци о смањењу броја запослених. Тако је у индустријским погонима у августу ове године радило 5,3 одсто мање радника у односу на исти мјесец лани.

Статистичари су израчунали да су и примања запослених у Српској прошлог мјесеца кренула низбрдо. Просјечна нето плата исплаћена прошлог мјесеца износила је 1.411 КМ и у односу на јул номинално је смањена за 0,4 одсто, односно 0,7 одсто реално. 

Предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић каже за “Глас” да глобална ситуација на тржишту упорно обара тражњу на највећим извозним тржиштима Српске, што домаћу индустрију доводи у тешко стање.

 - Нажалост, не можемо рећи да ће до краја године ситуација бити боља. Бојимо се да ће се негативни трендови наставити и у 2025. јер наше извозне компаније које већ имају уговоре за идућу годину зову инострани купци са захтјевом да наруџбе пролонгирају за 2026, што значи да стабилизацију не очекују ни мултинационални играчи - рекао је Рачић.

Он истиче да Српска и привредници морају наћи начин да сачувају  економски потенцијал и са смањеним обимом пословања.

- Ближи се крај године, када се преговара о најнижој плати и у овом моменту нема назнака о расту минималца у 2025. години јер би то додатно продубило кризу и повећало трошкове предузећа усљед чега би многи пословали са минусом. Кроз резање трошкова индустрија би се могла сачувати, односно њени потенцијали за нека боља времена. Некад је боље отпустити дио радника, али сачувати фирму у позитивном пословању - казао је Рачић.

Да је пад запослености неминовност, тврди економиста Александар Љубоја.

- Са почетком специјалне операције Русије у Украјини, Европа је кренула силазном путањом у индустријској производњи. Суочава се са падом потражње, смањењем запослености и нижим стандардом и све се то пресликава на нашу малу економију која је талац дешавања на западу. Пад животног стандарда код нас је примјетан од 2022. године, а сада кулминира. Проблем нам је увезен, а рјешења нема до завршетка сукоба у Украјини, односно завршетка геостратешких преслагивања и стабилизације односа у енергетском сектору - нагласио је Љубоја.

Цијене

Према подацима Завода за статистику, цијене производа и услуга за личну потрошњу у Српској у августу су у односу на јул 2024. године у просјеку порасле за 0,3 одсто, док је у поређењу са истим мјесецом лани тај скок износио 1,1 одсто. Више цијене забиљежене су у чак десет одјељака, док је до појефтињења дошло само у продавницама одјеће и обуће, те код превоза.

Највећи годишњи раст цијена у августу је забиљежен у одјељку ресторани и хотели и то 5,8 одсто због поскупљења смјештаја. Алкохолна пића и дуван поскупјели су за 5,4 одсто, а остали производи и услуге за 3,5 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.