Младен Зиројевић: Борићу се да процес избора у Комори вратим на почетак

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" министар спољне трговине и економских односа БиХ Младен Зиројевић.

- У намјери да ствари у Комори вратимо у законске оквире, на шта Министарство има право, јер је по закону имплементатор Закона о спољнотрговинској комори, Савјету министара БиХ упућена је Информација о актуелном стању у Комори. На основу ове информације формирана је радна група која испитује јавна овлашћења која су од стране органа управе БиХ пренесена на Спољнотрговинску комору. Радна група треба да предложи и рјешења за даље функционисање Коморе - рекао је Зиројевић.

* ГЛAС: Спољнотрговинску комору БиХ током посљедњих избора новог руководства потресала су процедурална искакања из законских оквира.

ЗИРОЈЕВИЋ: О неправилностима у раду Спољнотрговинске коморе БиХ Министарство је обавијештено писменим путем у мају, приликом утврђивања поступка избора новог сазива Скупштине Коморе. И поред покушаја Министарства да врати изборни процес у легалне оквире, заказивањем састанка и упућивањем дописа, оснивачка скупштина Коморе ипак је одржана, без знања и присуства актуелног сазива Скупштине Коморе. На такав начин формирана Скупштина изабрала је и руководство које се сада представља за легално изабране органе.

У намјери да ствари у Комори вратимо у законске оквире, на шта Министарство има право, јер је по закону имплементатор Закона о спољнотрговинској комори, Савјету министара БиХ упућена је Информација о актуелном стању у Комори. На основу ове информације, Савјет министара БиХ је на наш приједлог формирао радну групу чији је задатак да изврши анализу свих јавних овлашћења која су од стране органа управе БиХ пренесена на Спољнотрговинску комору, те да се на основу ове анализе дају приједлози који ће ријешити даље функционисање Коморе.

* ГЛAС: Да ли су изабрани органи и руководство Коморе у овом тренутку легални и легитимни?

ЗИРОЈЕВИЋ: Сматрам да је цијели процес избора органа Коморе извршен на нелегалан начин и док год сам на овој функцији, борићу се да се тај процес поништи и врати на почетак.

* ГЛAС: Каква је спољнотрговинска размјена БиХ у овој години? Шта планирате да урадите када је у питању смањење дефицита у трговини са иностранством?

ЗИРОЈЕВИЋ: Спољнотрговинска размјена БиХ у претходне двије године биљежи позитивне трендове. У првој половини 2010. године забиљежен је раст вриједности извоза од преко 30 одсто, док је увоз у истом периоду повећан за 4,5 одсто. Покривеност увоза извозом износила је 54,26 одсто, што је за близу 12 одсто више него у истом периоду 2009. године. Посматрано по регионима, највећа вриједност трговине остварена је са земљама Европске уније, те са земљама потписницама CEFTA споразума. Покривеност увоза извозом у првих шест мјесеци 2010. године са ова два региона далеко је већа од покривености на нивоу укупне размјене.

У идућем периоду приоритет ће бити јачање веза са пословном заједницом, те изналажење нових или обнављање старих тржишта за домаће производе.

* ГЛAС: Да ли БиХ досљедно примјењује све одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању између БиХ и ЕУ? Користи ли се довољно могућност заштите домаће производње, а да се не угрози овај споразум?

ЗИРОЈЕВИЋ: Трговински дио Споразума се спроводи без већих проблема и то је констатовала и Европска комисија. Наравно, то не значи да је посао завршен, већ само да је досадашњи ток спровођења у складу са уговореним одредбама. Пред БиХ су бројне обавезе на којима се мора радити и Европска комисија будно прати развој догађаја и евентуални напредак. Свака потенцијална мјера заштите која није у складу са прописаним условима и правилима није, нити ће бити  прихватљива по Споразуму.

Економија

* ГЛAС: Како оцјењујете ситуацију у БиХ када је ријеч о области коју покрива Министарство спољне трговине? Шта би се још могло урадити да би БиХ могла брже да корача ка ЕУ?

ЗИРОЈЕВИЋ: Осим сарадње свих органа власти који се баве економијом, БиХ је потребна снажна привреда, те производња у реалном сектору. Требају нам снажна мала и средња предузећа, нове и напредне технологије у сектору привреде, јак терцијарни сектор привреде и оно што је веома значајно, потребан је снажан прилив страног капитала. A да би се са економске стране примакли ЕУ, требало би више да се бавимо економском проблематиком. Мислим да је премијер Републике Српске Милорад Додик предлагао, а ја подржавам, да БиХ треба мораторијум на политичке теме на бар десет година, а још отворенија расправа о економији и економским питањима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.