Божана Шљивар: Исплаћено 2,9 милиона КМ по основу штета на имовини

Истакла је ово у интервјуу "Гласу Српске" директор Aгенције за осигурање РС Божана Шљивар.

- Више од четири милиона марака овогодишње премије осигурања односи се на каско осигурање возила, а остатак на осигурање имовине од пожара, природних сила и осталих штета на имовини. У истом периоду прошле године остварена је премија од око девет милиона марака, што значи да је у 2010. години премија порасла за 25 одсто - рекла је Шљивар.

* ГЛAС: Да ли Aгенција контролише осигуравајућа друштва у вези са питањем исплата штета осигураницима?

ШЉИВAР: Aгенција контролише исплате штета кроз надзор појединачних друштава за осигурање, а поред тога, осигураници се могу обратити омбудсману у осигурању, чије је канцеларија формирана у оквиру Aгенције. У 2009. години  ова канцеларија је запримила 73 предмета, углавном приговоре корисника накнада из осигурања, при чему су доминирали приговори на поступке у исплати накнаде штете по основа аутоодговорности. У 11 предмета донесена је одлука којом је утврђено кршење Кодекса пословне етике.

* ГЛAС: Колико је у току ове године осигурано имовине у РС и да ли се износ премије повећао у односу на исти период лани?

ШЉИВAР: У првих пет мјесеци ове године закључено је 11.478 полиса осигурања имовине, тако да је премија износила 11,3 милиона марака. Више од четири милиона марака премије осигурања односи се на каско осигурање возила, а остатак на осигурање имовине од пожара, природних сила и осталих штета на имовини. У истом периоду прошле године остварена је премија од око девет милиона марака, што значи да је у 2010. години премија порасла за 25 одсто. У првих пет мјесеци године исплаћено је 2,9 милиона марака по основу штета на имовини.

* ГЛAС: Због чега је код нас низак степен осигурања имовине? Каква је ситуација у земљама у окружењу?

ШЉИВAР: У 2009. години учешће осигурања имовине у укупној премији износило је око 16 одсто. У земљама у окружењу ова премија износи од 35 до 40 одсто. Република Српска заостаје за развијеним тржиштима осигурања и у учешћу премије животног осигурања. Разлоге за то треба тражити у нивоу економске развијености, животном стандарду, те недостатку традиције и културе осигурања. Ни као друштво, ни као појединци нисмо свјесни значаја и потребе осигурања имовине и живота од различитих облика ризика.

* ГЛAС:  Који су највећи проблеми на тржишту осигурања РС и шта Aгенција ради како би се стање поправило?

ШЉИВAР: Сектор осигурања Републике Српске лани је показао краткорочну отпорност на рецесијске утицаје и није дошло до смањења обима премије. Ипак, неразвијеност тржишта осигурања у односу на друге транзицијске земље, неповољна структура премије, у којој доминира обавезно осигурање од аутоодговорности, као и нелојална конкуренција у овој области, наслијеђени су проблеми у сектору осигурања РС.

Aгенција је у циљу рјешавања ових проблема у 2009. години радила на унапређењу регулаторног оквира и правила пословања у складу са директивама Европске уније и другим међународним стандардима, те спроводила  стални надзор над  пословањем друштава за осигурање и других учесника на тржишту осигурања.

* ГЛAС: Како су у прошлој години пословала друштва за осигурање у РС?

ШЉИВAР: У 2009. години 11 друштава за осигурање, која имају сједиште у РС остварило је обрачунату премију од 119,9 милиона марака. Укупна актива сектора осигурања лани је износила 226 милиона марака. Нето добитак од више од десет милиона марака остварило је девет друштава за осигурање, а губитак од 7,6 милиона марака исказала су два друштва. У сектору осигурања било је запослено 927 радника и једино је у овом сегменту финансијског сектора у 2009. години дошло до повећања броја запослених, и то за шест одсто.

Реформа

* ГЛAС: Докле се стигло са реформом пензионог система РС?

ШЉИВAР: Пројекције у Стратегије реформе пензијског система РС показале су да нећемо моћи да избјегнемо постепено продужење радног вијека, а прије свега ефективну доб пензионисања, која је сада знатно испод законски прописане, због великог учешћа инвалидских и породичних пензија. Поред тога у Стратегији су разматране и могућности увођења тзв. обавезног другог стуба, односно приватног капитализованог пензијског осигурања. Што се тиче тзв. трећег стуба или добровољне пензијске штедње, створене су законске претпоставке за његово функционисање, али још увијек нема ни једног друштва за управљање овим фондовима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.