Ове тужне пјесме сакривају истините приче VIDEO

express.hr
Ове тужне пјесме сакривају истините приче VIDEO

Текстописци инспирацију често проналазе и у стварном животу - а ове су истините пјесме биле прави хитови

Иза бројних хитова крију се драматичне и животне приче, а ми смо издвојили само неке.

Индекси: Бацила је све низ ријеку

Ова славна балада говори о великој љубави фронтмена Даворина Поповића јавности непознате дјевојке из Сарајева. Њихова је љубавна веза била озбиљна, но догодило се дијете које нису планирали. Дјевојка је тада наводно побацила и нестала из његовог живота.

Наводно је деценијама послије Поповић уочио ту дјевојку међу публиком на концерту у Шведској, прекинуо је са свирком те је узалудно тражио. Аутор музике пјесме је Фадил Реџић, а стихова Кемал Монтено.

“Носила је нашу љубав нашу срећу први цвијет Бацила је све низ ријеку и пошла у други свијет А ноћас ако слуша нек чује бол У пјесми коју пјевам њој, само њој Заувијек нека носи на срцу знак Живот је један она бацила”

Прљаво казалиште: Ту ноћ кад си се удавала

Према причи, Јасенко Хоура из славног бенда имао је дјевојку коју је јако волио. Будући да је морао ићи одслужити војни рок, питао ју је хоће ли му бити вјерна те га чекати, на што је она позитивно одговорила.

Али, након што се вратио, његова га драга није чекала, већ је спремала свадбу, али с другим. 

“Ту ноћ кад си се удавала Нитко не зна зашто си плакала Или ти је кроз главу прошло све. Ту ноћ кад си се удавала Мене пијаног су однијели Моји пријатељи, вјерни пси До јутра ме тјешили”

Прљаво казалиште: Ружа Хрватска

Нису само дјевојке и жене биле инспирација тужним пјесмама. Јасенко Хоура је пјесму “Мојој мајци” (“Ружа хрватска”), коју пјева Прљаво казалиште, посветио својој мами Ружи након смрти. Иако су постојале спекулације да је пјесму чији стихови гласе “задња ружа хрватска” посветио политичарки Савки Дапчевић-Кучар, Хоура је изјавио: “Ја сам пуно причао о Ружи, и о томе како је настала пјесма, и о томе свему заједно и то је пјесма за моју матер покојну. За мене је она нешто више у животу и напросто нека тако и остане”.

Мирослав Шкоро: Мајко једина

Познати пјевач написао је једну од својих најтужијих пјесама и посветио је управо својој тешко болесној мајци са стиховима с којима се опрашта од ње. 

- Те 1998. гледао сам празно мјесто у дворани на којем је требала сједити моја мама и борио се са сузама. Умрла је два мјесеца прије концерта - потресено говори пјевач. Додаје да се тада окренуо према својим тамбурашима и тражио помоћ. Сви су гледали у под. Свирали су, додаје, с тешком муком.

- Сузним очима потражио сам пратеће вокале. Нико од туге није могао пустити глас. У том се тренутку проломио пљесак. У помоћ је прискочила моја јединствена публика - присјећа се Мирослав. Људи су, додаје, знали за одлазак његове мајке и дуго пљескали. 

- Прошло је доста времена, али тешко би ми било пјевати ту пјесму. И болно. Мислим да је више никад нећу извести - изјавио је 2015. пјевач за 24сата.

Дуго дуго не видјех те ја Кад си отишла На срцу ми жеља заспала Срест ћемо се једном мајко Међу звијездама Ти си за мене једина”

Ксенија Еркер: Прољеће је отпочело с кишом

Док је упознала Хрвоја Хегедушића, он је већ био у браку, но међу њима се родила велика љубав. Упустили су се у љубавну везу, а Ксенија није жељела бити “друга жена” те му је дала ултиматум - или ће окончати брак или међу њима више неће ништа бити.

Будући да Хрвоје није покренуо развод, млада је Ксенија одлучила ићи на турнеју у Совјетски савез, а прије одласка на пут, сломљена од туге, покуцала је на врата Арсена Дедића да јој напсао музику за текст пјесме Жељка Сабола “Прољеће је отпочело с кишом”. Та је пјесма опјевала њихову везу и оно што је сматрала да ће бити њиховим љубавним завршетком.

“Прољеће је отпочело с кишом с влаковима који касно стижу и док дани уморно се нижу ми се опет поздрављамо кришом

И памтит ћу дуго оно вријеме кад јос нисмо знали што нас чека кад су шуме остајале нијеме кад је модра носила нас ријека

И памтит цу дуго оне сате што не могу више да се врате”

Борис Новковић: Тамара

Тко ми тебе узе Тамара - био је вапај пјевача Бориса Новковића, који није конретно патио за Тамаром, али је суосјећао с боли пријатеља који је волио Тамару. Њихова се веза прекинула и он је неизмјерно патио за њом. Према ријечима самог пјевача, права се Тамара препознала у пјесми те је недуго након њеног издавања на телефонској секретарици чуо њену поруку у којој му је захвалила што јој је посветио пјесму. 

“Ноћас сам ти опет сам да ме барем нешто удари бит ће рата, кажу сви ал' ја ћу умријети од љубави Ко ми тебе узе, Тамара продала си сузе другима”

Здравко Чолић: Она спава

Ова пјесма наводно описује трагедију која се догодила 1974, кад се дјевојка Милица Костић бацила с 11 ката небодера како би побјегла од пет насилника који су је хтјели силовати. Тамо ју је један познаник довео на превару, како би наводно позвала његову дјевојку која има строге родитеље да изађе ван, чинивши му тако услугу. 

Након што је схватила да нема дјевојке и које су им намјере, преклињала их је да је не дирају апелујући им на савјест. Нису жељели одустати и бацање кроз прозор јој се учинило као једина опција - како би обранила своју част. Текст је дјело Црногорца Велизара Шофранца, а након те велике трагедије, тамо су организоване и демонстрације те је цијели случај шокирао тадашњу југославенску јавност.

“Никад више снене очи, никад више црне косе, никад више ноге босе што је носе, што је носе неће видјет' смирај дана она спава, она спава.

Нек умукну сва звона, да не звоне, да не звоне устријелите све птице, да не лете, да не лете и окујте сва мора да не шуме, да не шуме”

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана