Отишао морски вук: Слава му није ударила у главу, живио за пјесме

Глас Српске
Отишао морски вук: Слава му није ударила у главу, живио за пјесме

Вијест да је Оливер Драгојевић преминуо потресла је регион бивше Југославије. Док му поштоваоци одају почаст управо његовим стиховима, не вјерујући да је изгубио битку са карциномом плућа, јавност не заборавља ни његове музичке успјехе, али ни скромност и посвећеност родној Корчули.

Пјевао је у њујоршком “Caregie Hall”, лондонском “Royak Albert Hall”, париској “Олyмпији”, а онда би се покупио и цијело љето би пецао. Тако га описују они који су познавали Оливера Драгојевића.


У Сплиту је завршио средњу музичку школу, а шездесетих година прошлог вијека као пјевач и оргуљаш придружио групи “Батали”.

Први наступ био му је на сплитском дјечјем фестивалу 1961. с пјесмом “Балони”.

С братом Аљошом снимао тада познате свјетске хитове за радио Сплит.

“У Сплиту сам се школовао, али сам распусте проводио у Велој Луци на Корчули. Зими смо ишли да беремо маслине. Гријали смо се уз шпорете на дрва, али соба је увијек остајала хладна. Били су ту мама, тата, брат, рођаци, тетке... Увијек пуна соба”, преноси портал 24сата.хр сјећања покојног пјевача.

Фестивалски првенац имао је у Сплиту 1967. на наговор Зденка Руњића с његовим “Пицаферајем”. Није то био велики хит, али јесте био почетак једне сјајне и дуготрајне каријере. Са Руњићем је сарађивао све до његове смрти, а заједно су урадили више од 200 пјесама.

Једно вријеме живио је у Немачкој, наступао по Европи, а када му је досадио номадски живот вратио се кући и наставио да свира с групом “Батали”.

Исте године је с пјесмом “Ча ће ми Копакабана” побједио на Сплитском фестивалу, што га је као самосталног музичара винуло на трон.

Годину касније, са шансоном “Галеб и ја” Драгојевић је освојио публику. Та пјесма му је, пише 24сата.хр, обиљежила каријеру.

Услиједиле су нумере: “Романца”, “Опрости ми, папе”, “Стари морски вук”... И тако је освојио музичку сцену бивше Југославије.

Нема с ким није сарађивао, пјевао, наступао, био је омиљен у друштву, а највише због своје “приморске нарави”, везаности за море и пецање. Ниједан успјех није га одвукао, подигао и удаљио од онога што је њему било важно.

Оливер Драгојевић иза себе оставио је осим музичког наслијеђа супругу Весну и синове Дина, Дамира и Давора.

Своју љубав, медицинску сестру Весну упознао је 1973. године у Дубровнику када је само годину дана био члан Дубровачких трубадура.

Вјенчали су се 1974. године, а паре је све до 1980 године живио у заједничком стану са дјецом, оцем Марком, мајком Кате, братом, његовом женом и његовом дјецом.

Рецепт за дуг брак описао је овако:

“Важно је да имате два купатила. То је мишљење моје супруге. Нас двоје никада нисмо ни имали прилике да се свађамо јер смо ријетко били заједно због посла. И кад се свађамо, свађамо се тихо. Важно је међусобно разумијевање, толеранција. Како постајеш зрелији схваташ неке своје грешке па их више не понављаш”, казао је Оливер 2012. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана