Мураками дебитовао као радијски ди-џеј у Токију

Током 55 минута трајања “Мураками радија” аутор је пуштао унапријед припремљену компилацију својих омиљених пјесама и говорио о томе како се његова љубав према музици, трчању и писању преплићу те како је преко музике научио да пише.

- Умјесто да ме други уче техници приповиједања, ја сам примијенио музички приступ: био сам врло свјестан ритмова, хармоније и импровизације - рекао је Мураками у емисији.

Мураками је пустио девет пјесама америчких и британских аутора, од џеза до класичног рока, жанрова уз које највише воли да трчи. Започео је са “Madison Times” Доналда Фејгана, потом прешао на “D. B. Blues” Кинга Плежера и верзију Диланове “Knockin on Heavens Door” Бена Сидрана. Такође је пустио и поп верзију соул класика “Love Train” у извођењу Дерил Хола и Џона Аутса из 1989. године и “Heigh-Ho/Whisle While You Work /Yо Hо (А Pirates Life for Me)” Брајана Вилсона из бенда “Beach Boys”, једне од омиљених му група коју је поменуо у свом првенцу.

У својим мемоарима “О чему говорим кад говорим о трчању” Мураками је открио да након завршеног факултета није имао намјеру да постане писац. Водио је џез бар у Токију. Тачно је навео тренутак када је одлучио да постане писац: око пола два послије подне 1. априла 1978, док је био на бејзбол утакмици свог омиљеног тима, иначе лоше котираних “Јакулт ласта” и гледао америчког играча Дејва Хилтона како избацује двојицу нападача. Први роман “Слушај пјесму вјетра” објавио је 1979. Први бестселер била је “Норвешка шума” (1987), а најновији роман, “Убиство Комтура”, недавно је изашао у преводу на српски језик, у издању “Геопоетике”. У Хонгконгу је забрањен за малољетнике, док пунољетни смију да га купе у специјалном омоту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.