Ко је заправо био Хасе у познатој Нелетовој пјесми?

Оригинална верзија ове пјесме премијерно је изашла прије 33 године, далеке 1985. године, на другом студијском албуму сарајевског култног састава “Забрањено пушење” који се звао “Док чекаш сабах са шејтаном”.

Још тада изазвала је многе контроверзе. Наиме, пјесма пјева о легенди фудбалског клуба “Сарајево” - Асиму Ферхатовићу Хасету и његовој посљедњој утакмици за тај клуб. Међутим, многи су сматрали да је то само метафора за смрт маршала Јосипа Броза Тита.

Пјесма почиње “Људи су ишли у колонама” што асоцира на непрегледну поворку на сахрани, али и гужву испред стадиона. Па даље иде “те мајске недјеље”, Тито је умро у недјељу 4.маја 1980, а Хасе је посљедњи меч одиграо 16. октобра и то много прије тога - 1966. године...

Па онда каже “Хасе је тукао Енглезе, Швабе, Русе и ово му је посљедњи меч”, што може да се односи на Хасетову фудбалску бравуру, а и на Титову борбену и дипломатску волшебију.

У рефрену послије наслова иде стих “И ББЦ на моме радију, “Ослобођење” у мојим рукама” - тешко да је ББЦ преносио о пензионисању сарајевског фудбалера. Да би се пјесма на крају завршила скандирањем “Југославија, Југославија” - а пошто је Хасе за А селекцију одиграо свега један меч, логичније је довести у везу са доживотним предсједником те земље.

Иако је тачност података из пјесма више указивала да се ради о Маршалу, пјесма је званично насловљена на Хасета, пјева о стадиону, прослављању поготка, те је можда првенствено, уз умјетничку слободу, заиста требало да опијева фудбалера.

Прије неколико дана Неле Карајлић, објавио је нову верзију ове пјесме.

Од оригиналног текста остао је само рефрен, и осим у њему чувени ас бордо чете с Кошева уопште се не помиње. Пјесма више бистри свјетску политику и геополитичку ситуацију услијед транзиције, што недвосмислено указује да је Хасе ипак био Тито, а не фудбалер Сарајева. Ипак један детаљ у споту подгријао је некадашњу интригу:

Наиме, отац у споту листа новине и на задњој спортској страни пишу о фудбалској утакмици која је завршила резултатом 1:1, баш као што су одиграли опјевани Сарајево и Осијек на опроштајној утакмици Аса, а на насловници је слика Друга Тита уз велики наслов “Вјечна ти слава и хвала”.

И сам Неле једном приликом је изјавио:

“Они који мисле да је ријеч о Асиму Ферхатовићу су у праву, а они који мисле да је ријеч о Јосипу Брозу такође су у праву”, оставши мистериозан у жељи да каже да свако може да песму доживи како жели.

Која год интерпретација била, пјесма је добила ново рухо, са савремним анимираним спотом и реп изведбом већег дијела новог текста. Модерно спакован стари хит одлична је најава за дуго очекивани наступ Др Нелета Карајлића на београдском “Beer Festу”.

Стадион Кошево, дом фудбалера Сарајева данас носи име “Асим Ферхатовић Хасе” по чувеном фудбалеру, а главна улица босанско-херцеговачке престонице зове се улица “Маршала Тита”.

Асим Ферхатовић Хасе, свој посљедњи меч у бордо дресу са бројем 9, није одиграо у мају, него 16. октобра 1966. године. И нису играли против Осијека, него против Ријеке и то не на Кошеву, него на Кантриди. Намјестио је први гол, а већ у петнаестом минуту био је фаулиран, што је испоставиће се био крај сјајне каријере овог аса. Покушавао је послије да се врати на терен, али повреда је била толико јака да није могао да одигра ни планирану опроштајну утакмицу коју су хтели да му организују на крају те првенствене сезоне на домаћем игралишту “Кошеву”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.