Дубравко Иваниш, фронтмен састава “Pips, Chips & Videoclips”: Фасцинира ме бистрина ума и промјена код неког аутора

Беспоштедна потрага, без робовања узансама и баласту прошлости. У томе је пресудан континуитет рада на себи и подразумијева се огроман ризик. Без тога нема напретка.

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” пјевач и фронтмен бенда “Pips, Chips & Videoclips” Дубравко Иваниш. “Пипс, Цхипс & Videoclips” ће наступити на овогодишњем “ОК фесту”, који ће бити одржан од 12. до 14. јула на Тјентишту.

ГЛАС: Шта бисте рекли да је највише утицало на формирање вас као умјетника?

ИВАНИШ: Моји фамилијарни гени  су музички,  мада сам први који се музиком бави професионално, односно музика се бави са мном. Заиста, никад нисам размишљао о одговору на ово питање, а одувијек, од малих ногу сам ишао у музичку и паралелно компоновао, већ од 10. године. Заправо, ни у чему другоме осим у бенду се никада нисам видио, мада је цијели мој CV до 25. ишао у сасвим другом смјеру.

ГЛАС: Колико сопствено “ја” остаје у ономе што се ствара и постоји ли повлађивање публици и у једном тренутку?

ИВАНИШ: Пјесма је онолико добра колико је из ње издвојено “ја” и било каква ауторова намјера, односно манипулација. Креација је поништавање јаства, мукотрпан процес, јер јаство је наш први егзистенцијални одбрамбени зид,  али исто тако лако склизне у таштину и тада је најгори џелат креације. Утолико, креација, исконска, она лишена јаства заправо је добродошлица за монструма. Јер, идеја свог домаћина и одгаја и убија, двостран је то процес. Велики је мајстор онај ко би успио у намјери да напише пјесму која му се не свиђа, али је зато некоме другоме добра. Ја свакако нисам тако добар.                                           

ГЛАС: Како гледате на однос музике и друштва, у контексту критичког посматрања свијета и околине и на постојање критичког мишљења?

ИВАНИШ: Годинама радим анкете за “Пипс” сајт. При томе се за неку тему, причу о њој и на концу питање морам добро припремити. Рецимо, као за једну солидну семинарску радњу. Недавно сам хтио ставити питање о критичком мишљењу и наишао на тако комплексну тему да нисам знао како уопште поставити анкетно питање, а још теже имплементирати анкетне одговоре. Хоћу рећи, појмом критичког мишљења се олако млати. Бојим се да већина не зна шта оно уопште јесте. Пецентна музика, она тзв. популарна је музика за дебиле. Увијек је поп био дебилан, и његова функција јесте да ботоксира конзументе јер они плаћају да буду ботоксирани. Дакле, фер је игра. При томе, нисам присталица заговарања теорија завјере, постоји читка теорија капитализма, и у нашем случају  управо о њој је ријеч.

ГЛАС: Шта видите као главни проблем музичке сцене у Хрватској, али и у региону?

ИВАНИШ: Не бавим се тим проблемима нити познајем сцену. Генерално, мали формати имају тенденцију чахурења и запасавања лена. Доминирају локални шерифи и авлијанерске барабе. Законитост малог формата је да у свом лимиту пуца и прелази у већи. Тада у кадар улази злочести бјелосвјетски Годзила, наравно, он је увијек ту да помогне “нашим дечкима”, али његовим доласком у већем формату вриједе понешто коригована правила игре.

ГЛАС: Чему посвећујете слободно вријеме?

ИВАНИШ: Немам слободног времена нити га желим имати. Мој живот су “Пипси” и фамилија.

ГЛАС: Стварате ли шта ново?

ИВАНИШ: Свакодневно. То ми је посао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.