Зашто НАСА жели да се врати на Мјесец прије него што крене на Марс?

Зашто НАСА жели да се врати на Мјесец прије него што крене на Марс? 27.05.2018 21:06 | Агенције

Америчка свемирска агенција (НАСА) планира да врати људе на Мјесец, мјесто на које је већ слетјело дванаесторо људи у периоду између 1969. и 1972. године. Зашто је ова одлука донијета скоро 50 година касније?

Према говору новог Насиног администратора Џима Бриндестина који је прошле недјеље одржан у Вашингтону, Месец ће омогућити астронаутима да се боље припреме за Марс.


“Радићемо и Мјесец и Марс у тандему, а мисије се међусобно надопуњују”, рекао је Бриндестин.

Мјесец нам је релативно близу, па су астронаути током мисије Аполо до њега стизали само два дана након полијетања са Земље.

То је нарочито погодно уколико дође до несреће, као што се догодило са Аполом 13 1970. године, када је експлодирао резервоар са кисеоником. Умјесто да се спусти на Мјесец, летјелица је обишла око њега и вратила се на Земљу.

На Мјесецу је такође могуће тестирати технологију која би могла да буде корисна на Марсу, попут ровера и мањих алатки. Такође је могуће потражити одговор на питање како изградити насеље у којем ће астронаути бити безбједни од спољашњих услова, каква одијела ће им бити потребна, како се изборити против корозивне мјесечеве прашине (реголит) која “изједа” заштитни слој одјела...

Марс и Мјесец нису савршени близанци, али би боравак на Земљином сателиту био изузетно користан, с обзиром на то да су услови на Црвеној планети много суровији. Марс је знатно удаљенији од Земље, а његовом површином харају олује и бројне друге временске непогоде.

Са друге стране, дан на Марсу траје скоро исто као на Земљи - 24 сата и 37 минута, а астронаути би се вјероватно боље осјећали у психолошком смилу гледајући по цио дан пејзаже који личе на оне на нашој планети, пише Кјуриозити.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица