Славни физичар покушао да открије једну од највећих мистерија свемира

 Славни физичар покушао да открије једну од највећих мистерија свемира 12.10.2018 18:07 | Агенције

Објављен је посљедњи научни рад покојног Стивена Хокинга у којем познати физичар покушава да одгонетне шта се дешава са информацијом кад објекат падне у црну рупу.

Рад, који су објавили Хокингови дугогодишњи сарадници с Кембриџа и Харварда, бави се оним што теоријски физичари називају "информацијским парадоксом", а познати научник га је довршио неколико дана прије смрти у марту ове године, пише Гардијан.


Малколм Пери, професор теоријске физике на Кембриџу и коаутор студије “Ентропија црне рупе и мека влас” каже да је "информацијски парадокс" био средишња тема Хокинговог живота посљедњих 40 година.

Овом темом први се бавио Алберт Ајнштајн 1915. године, када је и објавио своју Теорију релативитета у којој је описао како гравитација произлази из закривљености простор-времена, што узрокује и окретање планета око Сунца. Али Ајнштајнова теорија понудила је и важне претпоставке у вези са црним рупама које у потпуности дефинишу маса, набој и окрет.

Скоро 60 година касније, Хокинг је овој теорији дао и свој допринос, када је утврдио да црне рупе имају и температуру. А с обзиром на то да врући објекти у свемиру губе топлину, крајња судбина црне рупе је да испари и нестане. Али овај додатак Ајнштајновој теорији има један проблем. Правило квантног свијета је да информација никад не нестаје. Шта се, онда, догађа с информацијама садржанима у објекту - природа Месечевих атома, на пример - кад упадну у црну рупу?

"Проблем је у томе што ако убаците нешто у црну рупу, то нешто наизглед нестане. Како ће информација касније бити враћена ако и сама црна рупа нестане?", пита се Пери.

У свом посљедњем раду, Хокинг и колеге показали су како се неке информације могу сачувати. Ако баците предмет у црну рупу, требало би да се промјени температура црне рупе, а тиме и својство звано ентропија, мјера унутрашњег нереда неког објекта која се повећава што је објекат топлији.

Физичари, међу којима су и Саша Хако с Кембриџа и Ендру Стронмајнгер с Харварда, доказали су да ентропија црне рупе може да буде снимљена помоћу фотона који окружују ивицу хоризонта црне рупе, мјеста с којег због снажне гравитације ни свијетлост више не може да умакне. Тај сјај фотона научници називају "мека влас".

"Овај научни рад показује да се и 'мека влас' може урачунати у ентропију и да она заиста чини праву ствар. Мислимо да је ово корак у правом смјеру, али да је пред нама још пуно посла", додао је Пери.

Неколико дана прије Хокингове смрти, Пери и Стромајнгер радили су на истраживању, несвијесни колико је Хокингу заиста лоше. Позвали су га да му кажу шта су у међувремену урадили и то је била њихова посљедња научна расправа.

"Хокинг је тада већ врло тешко комуницирао. Али, кад сам му објаснио докле смо стигли с текстом, само се насмијао. Рекао сам му да смо на трагу нечега, али он је већ тада знао коначни резултат", додао је Пери.

Међу непознаницама које Пери и његови колеге још морају да разјасне је и то како се информације повезане с ентропијом физички складиште у мекој власи те како та информација излази из црне рупе кад ова испари.

"Ако убацим нешто у црну рупу, да ли су све информације о томе смјештене на ивици хоризонта црне рупе? Одговор на то питање биће уједно и ријешење информацијског парадокса. Ако је то само половина или 99 одсто информације, то није довољно. Нисте ријешили парадокс. То је први корак, али то још није комплетно ријешење", објаснио је.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица