Какве температуре очекују Западни Балкан у будућности

 Какве температуре очекују Западни Балкан у будућности 06.06.2018 21:26 | Агенције

На читавој територији Западног Балкана ће у скорој будућности доћи до пораста температуре за 1-2 степена Целзијусова, која ће неминовно наставити да расте за 1,7 до 4,0 степена Целзијусова, резултати су једне студије о посљедицама климатских промена у овом региону.

До краја вијека би пораст температуре на подручју Западног Балкана могао бити алармантан, будући да може премашити пет Целзијусових степени, у зависности од резултата глобалних настојања да се смањи емисија гасова и ефекат стаклене баште, наводи се у студији Вијећа за регионалну сарадњу (РЦЦ).


Анализе климатских промјена у региону потврђују да су здравље људи, сигурност и квалитет живота у великој мјери осјетљиви на природне непогоде и губитке услијед временских прилика, а утврђени су и сектори у којима ће се осјетити њихов највећи утицај.

Најтеже посљедице ће, како се наводи у студији, осјетити пољопривреда (гдје може доћи до смањење квалитета хране, ерозије и деградације земљишта), затим шумарство (гдје постоји висок ризик од распрострањеног пропадања шума, ишчезавања постојећих врста), водни ресурси (мањак воде за пиће) и здравље људи (гдје може доћи до веће учесталости топлотних удара и продора нових векторских заразних болести).

Подаци о климатским промјенама у региону Западног Балкана указују и на “напредовање суптропске климе даље на сјевер, при чему ће приобална и јужна подручја бити веома врућа и сува током љетњег периода, чије ће се трајање, према очекивањима, продужити за један до два мјесеца у периоду од скоре будућности до краја вијека”, резултати су студије.

Чак 73 одсто људи у региону сматра да су климатске промјене проблем, према истраживању јавног мњења и привредника “Балкански барометар за 2017. годину” које спроводи Вијеће за регионалну сарадњу.

У студији је изнијет и низ препорука за смањење терета који је на појединачним економијама Западног Балкана у погледу ријешавања питања везаних за климатске промјене, а посебно с обзиром на недостатак људских ресурса и других капацитета, кроз унапређење и усредсређење на регионалну сарадњу.

Као кандидати и потенцијални кандидати за приступање Европској унији, све економије Западног Балкана су мотивисане да поштују Париски споразум и остваре циљеве смањења емисије гасова стаклене баште до 2020, односно 2030. године које је поставила ЕУ, као и да повећају енергетску ефикасност и производњу електричне енергије из обновљивих извора.

У том циљу су економије Западног Балкана утврдиле приоритете у прилагођавању климатским промјенама и ублажавању њиховог утицаја, те настављају да са Вијећем за регионалну сарадњу раде на ријешавању питања везаних за климатске промјене и заштиту животне средине кроз Регионалну радну групу за животну средину (RWG Enc).



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица