Kако су се развијале наше лобање и мозгови?

nedeljnik.rs
Kако су се развијале наше лобање и мозгови?

Људи који учествују у генетичким тестирањима могу да сазнају колико њихове ДНК долази од неандерталаца. Код оних чије поријекло није афричко, углавном се ради о један или два одсто.

Научници су далеко од тога да у потпуности разумију шта тачно значи наследити неандерталски ген. Међутим, овог миесеца тим научника дошао је до открића да су два дијела неандерталске ДНК вјероватно утицала на облик наших мозгова. То истраживање представља кратки увид у генетске промене које утичу на еволуцију људског мозга.

Неандерталац и модерни човјек су еволуциони сродници чији су се преци раздвојили прије око 530.000 година. Неандерталци су напустили Африку много прије модерних људи, а њихове кости проналажене су широм Европе, Блиског истока, али и Сибира. Прије него што су изумрли пре 40.000 година, за собом су оставили трагове софистицираности: копља за лов великих животиња и накит сачињен од шкољки и орлових канџи.

Научници се питају колико су нам били слични. Мјерењем простора унутар лобања неандерталаца, истраживачи су открили да су њихови мозгови у просјеку били као наши. Нису, међутим, били идентични.

“Ми имамо округласте мозгове”, објашњава доктор Филип Ганц са њемачког Института Макс Планк за еволутивну антропологију. “Њихови су издуженог облика.”

Ганц и његове колеге проучавају скенове лобања у покушају да прате еволуцију мозга. У најстаријим лобањама модерних људи, старим 300.000 година, налазили су се издужени мозгови који су више наликовали онима код неандерталаца него код данашњег човјека.

Лобање модерних људи од прије 120.000 година показују да је мозак постао облији. Слиједеће по старости лобање које је доктор Ганц са својим тимом проучавао јесу оне старе 36.000 година. Оне посједују заокругљеност карактеристичну за данашњег човјека, преноси Недељник.

Лобања модерног човјека постала је округлија зато што су се одређени дијелови мозга увећали. Тим научника покушао је да открије какве генетске промјене су могле довести до ове промјене. Када су напустили Африку, модерни људи спаривали су се са неандерталцима, а њихова дјеца наслијеђивала су сет хромозома од оба родитеља. ДНК неандерталаца опстала је у људима неафричког поријекла. Да ли је утицала на облик мозга модерног човјека?

Тим доктора Ганца испитао је ДНК узорке 4.468 људи у Холандији и Њемачкој и 50.000 заједничких генетичких маркера наслијеђених од древних неандерталаца. Извршена је упоредна анализа облика мозгова добровољаца у истраживању како би се утврдило имају ли икаквих сличности са неандерталском варијантом.

Два генетичка маркера су се издвојила. Један је повезан за геном под називом ПХЛПП1. Он је необично активан у малом мозгу људи са неандерталском верзијом. Овај ген контролише производњу мијелина, масне бијеле супстанце која облаже аксоне нервних ћелија које су задужене за комуникацију у мозгу. Други маркер повезан је са геном УБР4 који је код носилаца мање активан у дијелу мозга који се зове путамен. УБР4 помаже неуронима да се подвајају у дјечјем мозгу.

Модерна верзија ПХЛПП1 гена вјероватно је изазвала производњу додатног мијелина у малом мозгу, а наша верзија УБР4 гена учинила да се неурони брже умножавају у путамену.

Сајмон Фишер, коаутор нове студије на Институту Макс Планк за психолингвистику у Холандији, има теорију да су, захваљујући активности ових гена, код модерних људи еволуирале далеко софистицираније језичке моћи. Они су такође постали бољи у изради оруђа.

Оба ова гена шаљу брзе и прецизне команде мишићима. И можда није случајност што су мали мозак и путамен кључни за наше моторичке способности - управо они делови мозга који су утицали да се измјени цјелокупан облик мозга модерног човјека.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана