Како би изгледало путовање кроз свемирску црвоточину?

Свемирске црвоточине изузетно су популарне у научној фантастици, али да ли је ријеч о научној чијненици?

Нико још тачно не зна.

Ипак, то не значи да не можемо да замислимо како би изгледало то искуство.

Давне 1935. године физичари Алберт Ајнштајн и Нејтан Розен узели су у обзир могућност постојања “мостова” који би повезивали двије прилично удаљене тачке у свемиру представљајући пречицу захваљујући којој би се уштедјело на времену. Ови портали не морају да повезују искључиво двије тачке унутар једног универзума, они би могли да повезују и два различита универзума.

Црвоточине садрже два отвора, највјероватније кружног облика, и тунел који их повезује. Иако их математички предвиђа Ајнштајнова општа теорија релативности, научници до данас нису успели да открију њихово постојање. Негативну масу црвоточине било би могуће опазити помоћу утицаја који би њихова гравитација извршила на свјетлост која пролази поред њих.

Поједине теорије указују на то да би на крајевима црвоточине могле да се нађу двије црне рупе, али сам настанак црних рупа никада до сада није произвео црвоточину.

Међутим, чак и да заиста постоје, путовање кроз њих било би компликовано из више разлога, пише Кјуриозити.

Први је величина. Примордијалне црвоточине постоје вјероватно на микроскопском нивоу од око 10–33 центиметара. Ипак, како се универзум непрестано шири, могуће је да би се самим тим увећале и њихове димензије.

Други проблем је њихова стабилност - ове врсте тунела урушиле би се за веома кратко вријеме. Али недавно научно откриће показало је да би егзотична материја - коју не треба поистовећивати са црном материјом или антиматеријом, могла знатно да продужи овај временски интервал. Ипак, ни то не би рјешило проблем у потпуности јер би и даље постојала могућност да стандардна материја црвоточине дестабилизује портал.

Треће, сам улазак у црну рупу могао би да издужи наша тијела у бесконачност, што не би нимало било пријатно.

А путовање би могло да изгледа и овако:

“Једном када доспијете до хоризонта догађаја у црној рупи - границе иза које догађаји не могу да утичу на посматрача, видјећете 'бесконачно енергичну свијетлост из спољашњег свјета која садржи приказе цијеле историје универзума'. Када уђете у саму црвоточину, ствари ће изгледати деформисано, нешто попут врсте сочива 'рибље око'. Ток свемира ће се преокренути, и умјесто да будете увучени унутра, бићете потиснути напоље, све док не видите још један бљесак свијетлости, који овај пут садржи сву будућност универзума. Након трећег свјетлосног бљеска, који вас чека по стизању на спољашњи хоризонт догађаја бијеле рупе, стићи жете на жељено одредиште”, објашњава Сандрин Кеурстемонт за Њу сајентист ТВ.

Наиме, овај популарни концепт предвиђа повезивање црне са бијелом рупом. За разлику од црних рупа, из којих скоро ништа не излази, у бијеле рупе скоро ништа не улази.

Упркос свим препрекама, стручњаци настављају да истражују концепт свемирских црвоточина као метод свемирског путовања, са надом да ће будућа знања и технологије једног дана омогућити њихову употребу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.