Хитлерова “темпирана бомба” још увијек лежи на дну код Гдањска

Хитлерова “темпирана бомба” још увијек лежи на дну код Гдањска 30.09.2018 12:34 | Дојче веле

Није питање “да ли ће?”, већ “када ће” се десити еколошка катастрофа у гдањској луци. Тамо се на дну мора налази олупина њемачког брода-цистерне из Другог свјетског рата – и представља темпирану бомбу.

“Франкен” је био пловећа бензинска пумпа – брод који је њемачку ратну морнарицу у Балтичком мору за вријеме Другог свјетског рата снабдевао горивом. Танкер је могао да превезе до 10.000 тона горива. Осмог априла 1945. Руси су га торпедирали и брод је потонуо у близини пољског полуострва Хела недалеко од Гдањска. Резервоари за гориво су му били дијелом пуни.


Према тада важећем ратном праву, олупина је послије рата постала власништво Пољске.

“У то вријеме је вађење брода за морског дна било нерентабилно. Брод је лежао тамо и никоме није сметао”, каже Бенедикт Хац, научник са Поморског института у Гдањску. И додаје да је данас друкчије. Искусни хидрограф, навигатор и капетан не сумња да ће једном доћи до катастрофе, пише Дојче Веле.

Темпирана бомба

У посљедњем извијештају о стању танкера пише да је у њему било још 3136 кубних метара горива.

“Све и ако је приликом потапања дио те течности изгубљен - још увијек је много у олупини”, каже Хац. Према досадашњим сазнањима, има и танкова који су још увијек у добром стању - нису напрсли:

“Добар рад њемачких инжењера”, каже тај стручњак.

Али, ни најбољи инжењери не могу да ставе ван снаге законе физике. Челик бродских резервоара кородира брзином од једног милиметра у десет година. Током седам деценија тако је нестало 7 од 12 милиметара челика, а даља корозија ће довести до сламања бродског трупа под сопственом тежином и неконтролисаног пуцања конструкције те цурења горива. То би имало драматичне посљедице по животну средину. Осим тога, Балтичко море је повезано и са Сјеверним морем.

Наде у новац из кризног фонда ЕУ

Хацов тим је годинама безуспјешно куцао на многа врата. Процијењује се да би вађење олупине из мора коштало између осам и 20 милиона евра, укључујући трошкове осигурања и уклањања борбених средстава. Да би тема постала позната јавности, пољска фондација „Маре” је покренула информациону кампању. Но, досад прикупљен новац био је довољан само за истраживања олупине споља, те за развој метода и смјерница за уклањање опасних материја.

Зато ваља пожурити - што савјетује и Петер Торклер, шеф фондације Балтфц са сједиштем у Грајфслвалду.

“С обзиром на то колико је динамичан економски развој гдањског залива, те како се тамо развија туризам и колико тога Пољаци тамо граде, наш савијет је да се на ово гледа као на изузетно важан пројекат”, каже.

У фебруару ове године, Нијемци су одлучили да се укључе у пројекат и то су учинили 23. априла 2018. Они су у Балтичко море послали истраживачке бродове ИМОР и ЛИТОРАЛ. Рониоци су до сада под водом провели 60 сати, од тога 13 сати на олупини.

Почела је нова информациона кампања, а пољској влади је упућена петиција у којој се тражи чишћење резервоара “Франкена” - до сада је потписало више од 25.000 особа.

Спасавање еко-система

“Не желимо никога да осудимо, већ се залажемо за опште ангажовање на спасавању еколошког система Гдањског залива”, каже Олга Сарна, предсједница фондације “Маре”.

“Потребно је прекинути ћутање”, опомиње Петер Торклер указујући на безуспешне покушаје Поморског института у Гдањску да заинтересује власти за тај проблем.

У јулу ове године, пољски министара за бродски саобраћај Марек Гробарчик формирао је специјалан тим за ријешавање проблема са “Франкеном”. Активисти заштите животне средине се надају да ће министарство у Бриселу издејствовати и новчана средства ЕУ за тај пројекат.

Нико неће преседан

Њемачке власти су у овом случају веома опрезне. Каролин Цергер из Савезног министарства за животну средину, заштиту природе и безбједност реактора у Њемачкој, указује да се олупина налази у пољским територијалним водама и препоручује Пољацима да се обрате групи стручњака “Хелцом СУБМЕРГЕД” чије сједиште се налази у Хелсинкију. Тај став није изненађење за Петера Торклера:

“Нико неће да ствара преседан. Олупине су огроман проблем, има их на хиљаде. О томе се у Јавности нерадо говори”.

Темом “Франкен” бавио се и Међународни клуб Министарства спољних послова (ИЦАА) у којем су повезане бивше и садашње њемачке дипломате. Петер Торклер види прве успјехе.

“Након што смо видјели да кампања у Пољској добро иде, запитали смо се какви форуми и институције би у Њемачкој могли да се баве тим питањем”, каже, и додаје:

“То је сигурно велики пројекат, али ако сви који се бавимо њиме будемо сарађивали, могли бисмо заједно са Њемачком и Пољском много да постигнемо.”



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица