Докази о најстаријем загађењу ваздуха у Европи нађени на Балкану

Ново истраживање открило је да су рударство и металургија на Балканском полуострву представљали почетак бронзаног доба у цијелом региону, као и “рођење металургије” у Европи.

Временски контекст у који је смјештен “почетак бронзаног доба”, а који се повезује са наведеним открићем, може да се сврста у исту раван са постојањем Сумерске цивилизације са подручја Месопотамије, док је Британија још била у каменом добу.

Дакле, тада још нису биле изграђене прве египатске пирамиде, које су се појавиле тек хиљаду година касније.

пхус.орг пише да се о бронзаном добу на Балкану већ доста знало на основу археолошких ископавања, различитог оружја и оруђа, али да смо сада у могућности да сазнамо више о том времену захваљујући траговима загађења које су ондашњи људи оставили иза себе.

Током процеса добијања гвожђа, микроскопске честице олова ослобађале су се у атмосферу, а вјетрови су их затим разносили на велике удаљености, све док не би пале на земљу. На основу одређених хемијских анализа могуће је доћи до спознаје о древним загађењима.

У чланку објављеном у ПНАС представљено је прво такво истраживање о променама загађења у југоисточној Европи, за које се сматра да су настале из концентрација олова у западној Србији, пише Кlix.

Пронађени су докази о повишеним нивоима олова који се односе на 3600. годину прије нове ере, што уједно представља најстарије познато загађење животне средине на планети. Балкан се тако повезује с развојем металургије и најранијим бронзаним добом.

Претходно је најстарије познато загађење животне средине у Европи, из 3000. године прије нове ере, било октривено у јужној Шпанији. Ново откриће повезује се са близу пет стотина година даљом прошлошћу.

У западној Европи тај ниво металуршког развоја достигнут је тек скоро 1000 година касније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.