Венгер посљедњи фудбалски Мохиканац

Иван Драгичевић
Венгер посљедњи фудбалски Мохиканац

Лондон - Постоје тренери који су добили отказ и они који ће га тек добити. Ова изрека представља суштину тренерског посла модерног доба, а дуго јој се опирао менаџер Арсенала Арсен Венгер. Ипак, дошло је вријеме за улазак у клуб.

Послије 22 године растају се Венгер и Арсенал, "тобџије" су млађим генерацијама незамисливе без набораног, смркнутог доктора економије са дугачком јакном скоро до глежњева, али од наредне године мораће се навићи на ново лице. Венгер је свашта проживио са лондонским клубом - промјену стадиона, два европска финала, три шампионске титуле, а најимпресивнија је она из 2004. године када је Арсенал завршио сезону без пораза. Одлазак великог менаџера је очекиван, вјероватно и потребан. Арсенал није конкурентан ни у Европи ни у националним такмичењима. Навијачи су показивали незадовољство, али посљедњи меч ове сезоне биће омаж Венгеру.

- Захвалан сам за привилегију што сам водио овако велики клуб. Водио сам клуб одговорно и посвећено. Поручујем свим навијачима Арсенала да пазе на вриједности које овај тим носи - рекао је Венгер, чији ће насљедник ускоро бити познат. Његовим одласком завршава се и посљедња велика тренерска сторија модерног времена у смислу дужине боравка на клупи једног тима. Рекордер је легендарни Ги Ру, човјек који је 44 године служио Оксеру. Овај тренерски маг преузео је клуб 1961. године када је имао свега 23 љета и служио му је све до 2005. Наслиједио га је Жак Сантини, а након неког времена Оксер је испао из француске елите. Ру се вратио као тренер Ленса, али је након мјесец одустао и поново објавио пензију. Венгер је највеће дуеле водио са Манчестер јунајтедом и најуспјешнијим менаџером у историји овог клуба Алексом Фергусоном. Човјек који је добио титулу сера није обећавао на старту мандата у Јунајтеду и нико није могао претпоставити да ће на истом мјесту остати наредних 27 година. Често је био Венгерова црна мачка, све до повлачења између њих је владао велики ривалитет, али и огромно узајамно поштовање. Било је сличних примјера у далекој прошлости и то највише на Острву - Фред Еверис је 46 година водио ВБА, Вили Мејли три године мање био на клупи Селтика, док је Бил Страт водио љутог ривала Глазгов Ренџерсе. Челници клубова данас мијењају тренере као на траци, предњачи Маурицио Зампарини из Палерма, а од великана су најнестрпљивији челни људи Милана. Једино Атлетико Мадрид гаји старе принципе па Дијего Симеоне одрађује осму сезону у клубу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана