Унчанин дизао пехаре “дебело” прије него што је Кнежевић рођен

Душан Репија
Унчанин дизао пехаре “дебело” прије него што је Кнежевић рођен

Бањалука - Сад већ давне 1993. године први трофеј са Борцем освојио је тада шеснаестогодишњи Дејан Унчанин, а пуних 25 година касније подигао је пехар намијењен Купу БиХ.

Већ до завршне године старог миленијума Унчанин је претурио много тога у рукомету, играо Лигу шампиона са Партизаном и Ловћеном, а вјероватно ни у сну није размишљао да ће једног дана играти у тиму са момцима који тада нису били ни рођени. У побједи против Извиђача одличну ролу имао је најмлађи члан првог тима Бањалучана Лука Кнежевић, момак који је у фебруару напунио 19 година и који ће имати задатак, уз чланове своје генерације, да настави тамо гдје је Унчанин стао. Искусни десни бек већ је преломио, па ће ово дефинитивно бити његова посљедња сезона, иако је слично размишљао и претходне двије године у ово доба.

- Увијек има простора за онај слоган из Бондовог филма “Никад не реци никад”, међутим, мислим да сада нема мјеста за преокрет. Када неко објави крај каријере, шалим се са пријатељима да памтим и када се појавио. Ето толико трајем и срећан сам због тога. Можда ће звучати чудно, али не опраштам се због физике, колико због психолошког замора. Мислио сам да ћу са 35 година прекинути каријеру, а онда се десио Приједор и моја друга младост. Онда сам одлучио да је доста, али ме је реактивирао Ратко Ђурковић и, мало-помало, од тога прођоше три године. Могу само да захвалим њему, а касније и Бојану Унчанину и Мирку Микићу, који су вјеровали да још могу помоћи - рекао је Унчанин.

Сасвим разумљиво, потпуно другачија осјећања и еуфорију осјећао је Кнежевић по завршетку меча. Био је Микићев џокер за одбрану 5-1 и много отежао бековима Извиђача да организују напад.

- Изузетно ми је драго што сам дао свој допринос. Искрено, мало сам се изненадио када је тренер рекао да уђем у игру, али био сам спреман. Надам се да сам помогао, а ово вече сигурно ћу памтити заувијек јер је ово први трофеј у мојој сениорској каријери. Одлично познајем већину момака из Извиђача јер смо их три године у низу добијали у финалима млађих категорија, па ми је и са те стране драго јер смо наставили и међу сениорима - рекао је Кнежевић.

Кажу да је одавно прошло вријеме када се старији слушао без поговора, па Унчанин прије свега личним примјером и односом према тренинзима и обавезама покушава да изведе младе колеге на прави пут. Ипак, увијек је ту да посавјетује младе колеге када то они од њега траже.

- Могу да кажем да нам је он као други отац. Увијек је приступачан и тактичан, на лијеп начин нам скрене пажњу гдје гријешимо и шта да поправимо, па вјероватно нисмо ни свјесни колико смо срећни што одрастамо уз таквог човјека у свлачионици - рекао је Кнежевић.

По завршетку церемоније проглашења побједника “црвено-плави” су, како је и ред, прославили трофеј који ће им много значити у завршетку сезоне. Унчанин је кући отишао много раније од осталих.

- Да се десило супротно, тешко да бих био спреман за финални турнир Купа РС (смијех). Морамо још да стиснемо, имамо лијепу прилику да сезону учинимо једном од најуспјешнијих у новије вријеме и сигуран сам да сви размишљамо у том смјеру. Идемо да одрадимо оно за шта смо се у августу скупили. Мале су нијансе, буквално ће одлучити ситнице, можда једна интервенција голмана или минијатура играча у нападу, тако да сви морамо бити максимално концентрисани - закључио је Унчанин.

Два колосијека

Борац већ неколико година у низу успијева да осваја трофеје и промовише једног или двојицу момака из своје школе по сезони. Тешко је извагати шта је прави пут у ситуацији када само трофеји гарантују какву-такву финансијску стабилност, а када је тако, лако се може десити да испаштају млади, који не добијају превише простора за игру.

- Тешко је избалансирати и ускладити та два колосијека, али Борцу то полази за руком. Вјерујем да ће сви они који воде клуб имати довољно мудрости и њуха да то боље изважу од мене. Сигурно је да се у овој екипи види фин рад у млађим селекцијама и сигурно да има момака који могу да направе искорак - рекао је Унчанин.

Трофеј за рођендан

Вјероватно не постоји много љепших начина него да прославите рођендан са трофејом у рукама. Управо то десило се беку Бањалучана Срђану Мијатовићу, који је на дан финала напунио 21 годину.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана