Ронилац дуже издржи под водом него тренер у БиХ

Дарко Пашагић
Ронилац дуже издржи под водом него тренер у БиХ

Бањалука - У премијерлигашком фудбалу БиХ и на почетку ове сезоне настављено је по старом и већ послије два кола два клуба су промијенила тренере.

Прво је у понедјељак послије пораза од Челика Слободан Крчмаревић одлучио да сам оде са клупе Жељезничара. Управа тима са “Грбавице” експресно је реаговала и трећи пут ангажовала Миломира Одовића. Он је на “Грбавици” увијек радо виђено лице јер је оставио неизбрисив траг као играч, а касније и као тренер.

У тузланској Слободи, која наредне године слави 100 година постојања, одлучили су да за тренера поставе Златана Налића, који је наслиједио Миленка Бошњаковића. Иначе, Бошњаковић је на то мјесто “ускочио” пред почетак првенства, када је неочекивано отишао Адмир Смајић. Не треба заборавити да су Тузлаци средином љетне паузе одлучили да се разиђу са Славком Петровићем.

Овакав старт наговјештава да ће и ове сезоне најтеже бити зарадити тренерски хљеб. Међутим, прошло првенство остаће записано у аналима фудбала не само у БиХ. Тада су већ послије првог кола два клуба имала нове тренере, па би оптимисти рекли да се ствари поправљају. Шалу на страну, овакав тренд присутан је дужи низ година и, како сада ствари стоје, не постоје индиције да буде заустављен.

Један од мјеродавних да коментарише шта је то што брзо тјера са клупе тренере у БиХ је селектор У19 БиХ Славен Муса, који је сједио на клупи Зрињског, Широког Бријега, Челика, ГОШК-а и Витеза.

- Први и основни разлог за то је што у клубовима једноставно немају визије шта желе од тренера. У жељи да доведу што звучније име често се одлучују за некадашње сјајне играче, који се, нажалост, још нису поштено доказали на клупи. Срамно је већ да су двојица тренера смијењена. Мало ћу се нашалити и рећи да ронилац на дах више издржи под водом него тренер у Жељезничару. Потпуно је нелогично да тренер одради припреме, буде на клупи само два кола и онда оде, неко споразумно, неко добије отказ. Томе много кумују и поједини медији, који некога дочекају на нож, а то се преноси на навијаче, о тренерима се лоше пише и по форумима - рекао је Муса.

Он сматра да оснивање тренерског синдиката, што је помињано у неколико наврата, не би драстично промијенило ствари.

- Не знам колико би то помогло, али свима треба да буде јасно да идемо годинама у рикверц и то се одражава на квалитет фудбала. Треба да се угледамо на Србију и Хрватску, које имају све више успјеха на међународној сцени што се тиче клупског фудбала - додао је Муса.

Свијетао примјер је Крупа, која је, може се слободно рећи, оаза мира за тренере. У нижим ранговима такмичења четири и по године кормилар је био Мирослав Балабан, а онда се и исто толико задржао Слободан Старчевић, који је у двије премијерлигашке сезоне пребацио очекивања. На крају прошле сезоне отишао је из кањона Тијесно, а његово мјесто заузео је Бранислав Крунић.

- Смјене послије једне, двије или три утакмице нису добра професионална прича ни према будућим тренерима. Не може само он бити крив за пораз или два. Кривицу треба да дијеле сви. Крајње је непоштено да се тим честим отказима поигравамо људским судбинама. За све је потребан континуитет, али и мало среће да се све поклопи - рекао је предсједник Крупе Драшко Илић.

Рекордер из прошле сезоне је Челик, на чијој се клупи изредало чак седам тренера. Тешко је вјеровати да ће у овом првенству неко надмашити Зеничане, а ако се овај тренд настави, није нереално да неко стигне бањалучки Борац, који је прошле сезоне промијенио пет тренера.

Четворка “саставила” сезону

У прошлом првенству само четири премијерлигаша имала су током цијеле сезоне повјерења у једног тренера. На клупи Крупе био је Слободан Старчевић, Зрињског Блаж Слишковић, Широког Бријега Горан Саблић и Радника Младен Жижовић. Прва тројица су отишла током љета, само је на кормилу Бијељинаца и даље Жижовић. Осим њега, још тројица тренера из прошле сезоне, али не са њеног самог почетка, остала су на свом мјесту. Код Сарајева је то Хусреф Мусемић, код Младости Нермин Шабић и код ГОШК-а Феђа Дудић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана