Александар Глишић, нападач из Српца бриљира у дресу Банантса: Јермени посебно воле Србе

Душан Репија
Александар Глишић, нападач из Српца бриљира у дресу Банантса: Јермени посебно воле Србе

Јереван - Почетак јерменске одисеје Александар Глишић тешко је могао боље и да замисли. У осам мечева постигао је четири гола и два намјестио саиграчима, па је његов Банантс равноправан ривал са Пјуником и Араратом за другу шампионску титулу у историји клуба.

Посљедњим голом у низу овјерио је побједу свог тима против Лорија (3:0) па уочи саме завршнице шампионата све три екипе имају по 49 бодова. Глишић је за кратко вријеме показао да је право појачање. Привикавање на живот у бившој совјетској републици, која географски и културолошки балансира између југозападне Азије и југоисточне Европе, протекло је без проблема јер су га у клубу дочекали српски фудбалери Борислав Јовановић и Игор Станојевић. Ипак, одушевљен је и начином на који су га прихватили домаћи играчи и навијачи те житељи Јеревана.

- Као да сам овдје три године, а не три мјесеца. Само да нешто не урекнем... Од првог дана сам прихваћен на најбољи могући начин, како у клубу тако и у животу. Јермени су доста слични нама, прошли су голготу кроз историју... И са те стране имамо доста тога заједничког па чим кажете да сте Србин гледају на вас као на пријатеља, а мени се, ето, погодило и да на терену покажем колико могу и допринесем успјесима клуба. Још ништа нисмо освојили, морамо да наставимо у овом ритму. Идуће коло може да одлучи много тога, јер дочекујемо Арарат - почео је Глишић.

Учинак би вјероватно био и бољи да није доживио повреду због које је пропустио два меча. Ипак, успио је да се опорави на вријеме како би уписао своје име у историју клуба основаног 2003. године.

- Драго ми је што сам дао гол на отварању нашег стадиона који је реновиран за потребе Европског првенства за играче до 19 година. Имамо оптималне услове за рад, клуб је добро организован, утакмице гледа неколико хиљада навијача. Власник је руски милионер Јеван Челојантс који улаже у фудбал и у матичној држави. Све у свему, утисци су више него позитивни и испоставило се да сам донио одличну одлуку да потпишем уговор на годину и по - рекао је Глишић.

Потаман су му и ствари ван терена, јер у лиги игра много фудбалера са ових простора са којима проводи највећи дио слободног времена.

- Одличан је и град, лијеп спој модерног и старог совјетског стила. Уже језгро је феноменално, не заостаје за западноевропским метрополама. Буквално имате све што пожелите. Од грађевина и споменика издваја се наравно Музеј геноцида подигнут у знак сјећања на страдање милион и по Јермена од Турака - нагласио је Глишић. 

Баш као и у БиХ и тамошња лига има префикс Премијер, а бивши нападач Радника тврди да су сличног квалитета.

- Доста улажу и расту из године у годину. Ипак, мислим да у БиХ има талентованијих играча, а Јермени се труде да купе оно што им недостаје. Најтрофејнији клуб је Пјуник који је ове сезоне стигао до трећег кола квалификација за Лигу Европе и тијесно изгубио од Макабија, али су посљедњих година ту и Арарат, Алашкерт и мој Банантс - закључио је Глишић.

 

Михтарјан као божанство

Глишић наглашава да су Јермени опчињени фудбалом иако њихови клубови и репрезентација немају превише успјеха на међународној сцени. Највећа звијезда наравно је Хенрик Михтарјан који има статус божанства.

- Гдје год да се окренете видите Михтарјана. На билборду, реклами или леђима неког клинца, а национална телевизија преноси све утакмице Арсенала. Посебно воле репрезентацију која такође постепено напредује и више није аутсајдер иако још не конкурише за одлазак на велика такмичења - рекао је Глишић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана