Тренер Чикаго Фајера Вељко Пауновић за Глас Српске: Звијезде ће долазити у САД и прије заласка каријере

И док су стадиони и дворане побројаних тимова на пристојним локацијама (нарочито бејзбол стадијум "Вригли филд"), дом Фајера "Тојота парк" поприлично је измјештен из града и налази се усред ничега. Како у овом мултимилионском граду ништа није близу, за одлазак на утакмицу или посјету стадиону морате да издвојите готово цијели дан, у шта смо се лично увјерили. Креатор највећег успјеха српског фудбала, освајања Свјетског првенства на Новом Зеланду са селекцијом до 20 година, за "Глас Српске" почео је причу о новој сезони и задацима у Чикагу.

- Изгубили смо два стартна меча, морамо да унапредимо дефанзиву, јер смо примили шест голова. Иако постижемо поготке и стварамо шансе, очигледно је да имамо лош баланс. Добро је што се ове ствари дешавају на почетку мада многи желе добар старт како би добили позитиван моментум и изградили инерцију добрих резултата. Градићемо форму како бисмо ушли у плеј-оф - рекао је Пауновић.

Многе је изненадила његова одлука да се послије сјајног резултата са "орлићима" отисне у Америку.

- Било је много понуда, у Чикаго ме привукао пројекат и пријатељство са генералним менаџером Нелсоном Родригезом. Фудбалски смо истомишљеници, циљ је да подигнемо клуб који је годинама био последњи. Радимо на томе, волим овакве пројекте, а Америка је земља великог потенцијала. Добио сам шансу у правом моменту, у догледно време ова лига биће пожељна дестинација и неће долазити само велика имена на заласку каријера. Овде постоје пословни планови, граде се навијачке базе, све је другачије од остатка света - додао је Пауновић.

Незаобилазна тема са одличним стручњаком и човјеком је поменуто злато са Новог Зеланда. Прошло је одређено вријеме, али успомене не блиједе ни са ове дистанце.

- Поносан сам на момке и сараднике, донели смо народу велику радост у времену када је успех био потребан, а нисмо га имали на видику. Просто смо све изненадили, никад нећу заборавити дочек у Београду. Људи су пуни захвалности, чак и овде у Чикагу. Сећају се пута до победе, јер је свако имао неку своју специфичност због касних термина. На тренутак смо ујединили целу нацију, незаборавна успомена, не само у меморији већ и у срцу - рекао је тренер Чикаго Фајера.

Од ове генерације играча очекује се да у наредним годинама квалитет преточе и у сениорској репрезентацији. Искочио је фудбалер Лација Сергеј Милинковић Савић. Јури га цијела Европа, спекулише се о нестварним обештећењима, а Пауновић истиче да је баш такав сценарио очекивао.

- Давно сам рекао да ће Сергеј бити ово што је сада, казао сам то људима око мене и сада ме питају како сам знао. Очекујем да остали крену за њим, почевши од Андрије Живковића па редом. Сергеј може још да се развија, потребно је да неко буде уз њега. Надам се да ће дуго година користити репрезентацији. Поставља се питање новца, ако паре утичу на њега, онда није вредан. Ко добије на лутрији, ако није спреман, заврши као просјак. Природа регулише стање ствари, поставља нас на одговарајућа места, а Сергеја ће избацити у бољу средину - јасан је Пауновић.

Смета му равнодушност данашњих играча. Порази им не падају тешко, а летаргију и такво прихватање ствари приписује другим временима.

- Играч мора да има подсетник колико пораз боли, али то данас не постоји. Ми смо више патили када изгубимо, наши тренери лако су нас будили из равнодушности када би долазило до тога. Одрасли смо на други начин, свакодневни порази су много болели у приватном животу. Није било аутобуса, хлеба или нечег трећег и онда када дођеш на терен, ниси могао да дозволиш да и тамо изгубиш. Фудбал је некада био спорт сиромашних, тако да спортисти гладни победа данас имају шансу, јер их нема много са таквим карактером - објаснио је Пауновић.

Нада се успјеху Србије на Мундијалу у Русији, а много се спекулисало о њему као насљеднику Славољуба Муслина, чинило се да је Пауновић нови селектор. Остало је само на медијским написима.

- Никада нисам добио позив, сваки тренер волео би да води репрезентацију своје земљу. Увек сам фокусиран на моменат и пројекат где радим. Мислим само на Чикаго, а као што сам већ рекао, ако смо добри, средина ће нас избацити. Надам се успеху у Русији, најважније је да се направи и одржи амбијент без обзира на све потешкоће. Сваки играч мора да зна и прихвати улогу, а заједништво води до следеће луке и новог успеха - закључио је Пауновић.

Катаи се прилагођава

Пред почетак сезоне Чикаго је појачао Александар Катаи. Заједно са Немањом Николићем и Бастијаном Швајнштајгером требало би да представља осовину екипе.

- Треба му времена, не гледамо учинак кроз голове, још се навикава на стил, брзину и играче око себе. Николић је то брзо савладао, одмах почео са головима, а Катаи тражи баланс. Амерички стил је директан, игра је под утицајем других спортова доста индивидуална. Европски фудбал је организованији, овде су бранили прекиде један на један, а ми смо увели зону. Статистички смо најбољи у лиги за две године, вероватно из тог разлога сада већина екипа игра зону - рекао је Пауновић.

Партизан породична традиција

Многи навијачи Партизана радо би једног дана видјели Пауновића на клупи "црно-бијелих" с обзиром на његов квалитет и љубав према клубу.

- Партизан је породична традиција и више од тога. Појео сам тартан стазу на стадиону Партизана заједно са Сашом Илићем и свима који су одрасли тамо са тренерима Мишом Радаковићем, покојним Цоњом Матекалом и мојим оцем - казао је Пауновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.