Психолог Саша Рисојевић: Посматрајући родитеље дјеца доносе одлуке о себи, другима и свијету у којем живе

Александра Маџар
Психолог Саша Рисојевић: Посматрајући родитеље дјеца доносе одлуке о себи, другима и свијету у којем живе

Да бисмо разумјели како однос родитеља и атмосфера у породици утичу на живот дјетета, важно је да знамо како дијете учи и усваја информације и искуство којем је изложено.

Овим ријечима за “Глас плус” психолог и психотерапеут у едукацији Саша Рисојевић почиње важну причу о томе како и колико однос родитеља утиче на живот дјетета. Рисојевић је нагласио да дјеца и у најранијем периоду живота посматрајући своје родитеље и људе који их окружују доносе одлуке о томе какви су они као особе, какви су други људи и какав је свијет у којем живе.

- Тако дијете, уколико је изложено адекватној њези и старању, може да донесе одлуку да је оно вриједно и да заслужује да буде вољено, као и да другим људима може да вјерује, те да је свијет генерално безбједно мјесто које може да се истражује. Посматрајући подржавајући однос родитеља, оно учи како изгледа блискост, љубав те ствара капацитет да то исто и само пружи - прича Саша.

Оваква дјеца, додаје он, у одраслом периоду постају свјесна своје вриједности и права, спремна су да се заузму за себе и способна да остваре блиске односе базиране на повјерењу и међусобном уважавању.

Међутим, као и у свему, постоји и она друга страна приче, када због различитих разлога дијете понекад није изложено адекватној њези и бризи и то, наглашава Рисојевић, може да има негативне посљедице по социоемоционални развој дјетета.

- Уколико породица није у потпуности функционална, на примјер: присутне су честе свађе родитеља, у породици се не показује љубав, топлина и блискост или је присутно насиље те различите болести зависности као што је алкохолизам, тада дијете атмосферу у којој борави може доживљавати као веома непријатну и несигурну - објашњава психолог и додаје да управо овај доживљај доводи до повишене анксиозности код дјетета, због чега дијете постаје веома опрезно, те мање усмјерено на истраживање свијета и учење различитих способности.

Посматрајући овакав однос својих родитеља, дијете може да донесе читав низ различитих одлука које имају веома јак утицај на његове мисли, осјећања и понашање, а које се задржавају и у одраслом периоду.

- Будући да конфликти у односима родитеља често одвлаче много енергије, дешава се да дијете остаје ускраћено за адекватну родитељску посвећеност и може доћи до занемаривања различитих дјететових потреба. Управо због тога дијете може почети вјеровати да није вриједно као биће и да не заслужује да буде вољено, те да му се пружи пажња - прича Рисојевић и наглашава да је још компликованија ситуација када дијете својом маштом смисли да је оно одговорно за свађу родитеља, па почне да вјерује да би било боље да се није ни родило, јер би тако родитељи које воли били срећнији.

Посматрајући своје родитеље и њихов однос, дијете усваја различите забране којима настоји да заштити себе у таквој атмосфери.

- Тако се често дешава да ће дијете усвојити забрану на блискост, јер ће из искуства његових родитеља увидјети да блискост није добра и причињава много непријатних емоција. У одраслом периоду овакве особе ће тешко проналазити партнере, неће моћи остварити повјерење према њима, те ће због немања адекватног модела како веза (брак, однос) треба да изгледа, вјероватно понављати модел односа за који зна, а то је однос какав су имали родитељи. Тако ће ући у зачарани круг у којем ће себи потврдити да блискост није добра и да често узрокује патњу - истиче Саша.

Поред овога, додаје он, родитељска неусмјереност на дијете, те смањен ниво контроле, код дјеце доводе до тога да она почну осмишљавати различите стратегије како да привуку пажњу родитеља.

- Често се може очекивати пад школског успјеха, али и почетак неких типова друштвено неприхватљивог понашања. Зато је веома важно са дјецом разговарати о њиховом схватању ситуације и дешавања унутар породице - савјетује психолог.

Одговорност према дјечјој машти

Рисојевић подсјећа да је дјечја машта моћна и да може да смисли различите приче које нису реалне, а у које ће дијете вјеровати, те ће му оне проузроковати патњу.

- Наша је одговорност да му пружимо што реалније информације које може да разумије. Изостанак љубави између родитеља не мора повлачити и изостанак пажње и топлине према дјетету. Родитељска одговорност је да пронађу начин како да задовоље ове потребе дјетета. У оваквим ситуацијама, које су захтјевне за све чланове породице, подршка стручног професионалца може увелико помоћи да породица пронађе систем који ће пружити адекватну пажњу дјетету, али и осталим члановима - рекао је Рисојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана