Никада нећемо достићи утопију, али наш живот постаје све бољи

nedeljnik.rs
Никада нећемо достићи утопију, али наш живот постаје све бољи

Когнитивни психолог са Универзитета Харвард Стивен Пинкер познат је по својим провокативним ставовима.

Он је тврдио да се жене суштински разликују од мушкараца и да друштво с временом постаје мање насилно - и поред силних масовних убистава и других ужаса.

У својој најновијој књизи “Enlightement Now” Пинкер тврди да живот постаје бољи.

Од личне безбjедности до дуговечности и среће и благостања, људима је данас боље него у вријеме просвећености 17. вијека. Дио разговора Њујорк тајмса са познатим научником преноси Недељник.

Одакле вам идеја да је свијету боље?

“Наишао сам на податке који показују да је насиље у паду током историје. Стопа убистава у Енглеској је у 14. вијеку била 50 пута већа него данас.”

Да ли вас је то изненадило?

“Као и сви који читају вијести, и ја сам мислио да хаос влада. Тек када га ставите у временске оквире и узмете у обзир људе који нису убијени или силовани, онда можете да видите трендове.”

А да ли се ти трендови шире и на друге аспекте живота?

“Све више свјетске популације стиче образовање, постоји родна равноправност у образовању - дејвојчице у цијелом свијету иду у школу. У Авганистану и Пакистану, најретрограднијим државама на свијету, стопа образовања жена је у порасту. Прогрес је чињеница која се може показати. То нема везе са тиме да ли сам ја оптимиста.”

Шта стоји иза ових добрих вијести?

“Најдалекосежније објашњење је да је просветитељство уродило плодом. Идеја је да ако поставимо себи циљ да побољшамо свој живот, ако покушамо да схватимо како свет функционише уз помоћ разума и науке, с времена на вријеме ћемо у томе и успијети.”

Тврдили сте да постоји људска природа. Да ли можемо да је превазиђемо?

“Дио људске природе нам омогућава да контролишемо други дио наше људске природе. Иако људи умију да буду неразумни, то не значи да нисмо способни да будемо разумни - у супротном, никада не бисте могли да аргументовано тврдите да смо неразумни. Чак и ако имамо тенденцију да скренемо у ирационално, то не значи да томе треба да удовољимо када одлучујемо како ћемо водити друштво.”

Да ли је наука играла улогу у позитивном развоју ситуације?

“Да. Напредак у дуговијечности и здрављу - просјечан животни вијек на Земљи је са 30 година порастао на преко 70, у богатим земљама и на преко 80. Здравље и просперитет и храна - глад је много ријеђа сада него раније. Генерално, науку сматрам дијелом просвећења.”

Али знамо и да је наука изазвала доста муке и беде током наше историје.

“Много ствари треба кривити и не треба их тако поједностављивати. Вриједност науке није сабрана вриједност групе људи која нешто ради, а себе зове научницима. То је заправо цио концепт. Вриједност науке је у томе што нам указује када смо направили грешку у закључивању и резоновању, што маркира гдје су настале те грешке и дисторзије и што показује прави пут како да исправимо те грешке у будућности.”

Да ли мислите да наука може и даље да ријешава проблеме човјечанства?

“Ако ћемо ријешити проблем и избјећи катастрофалне климатске промјене, то ће се десити захваљујући технологији. Ако можете да искористите напредак у науци, а људи ураде оно што је најјефтиније и најзгодније и што ће спасти планету - то је најсигурнији пут избјегавања катастрофе. Мислим да наука и технологија суштински могу да одговоре на те изазове.”

Да ли значи нешто што се неке ствари побољшавају а друге погоршавају?

“Рекао бих да нам то што цијенимо напредак даје храброст и убијеђење да тежимо ка даљем напретку. Историја нам говори да покушаји да се свијет учини бољим углавном буду успјешни. Никада нећемо достићи утопију о којој су сањале генерације, али то не значи да не можемо да мало по мало побољшамо ствари.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана