Карловац: Умијеће опстанка у граду на четири ријеке VIDEO

Карловац: Умијеће опстанка у граду на четири ријеке VIDEO 06.05.2019 23:06 | ELTA TV

Карловац. Град смјештен на раскрсници путева. Име је добио по оснивачу, аустријском надвојводи Карлу Хабсбуршком. Основан је 13 јула 1579 године, као главна утврда Војне крајине. Остаће упамћено да су га Турци опсједали чак седам пута, али га никада нису заузели.

  Град је то на четири ријеке, стога је био важан и трговачки центар. Карловац је био је под војном управом  све до 1776 године када га царица Марија Тереза проглашава слободним краљевским градом.  Наш највећи научник, Никола Тесла живио је и школовао се у Карловцу. Похађао је Царску и краљевску велику реалку  данашња карловачку Гимназију. Својом љепотом посебно импонује Православни храм Светог Николе, изграђен давне 1785. Године, у чијој непосредној близини се налази сједиште епархије. Управо ту почиње прича о Србима на овим просторима,  и велелепном  храму који није срушен ни у Другом свјетском рату, рече владика Герасим, епископ Горњокарловачки.

“Ипак, на жалост, порушен је 1993. године. Обновљен је напорима Републике Хрватска. Поред храма сада се налазе и епархијски објекти и овдје је данас сједиште саме епархије.  Што се тиче нашег народа, Срба овдје ипак има, то су већином становници који су остали овдје, мало је било повратка, а већином је овдје данас  старије становништво. Они живе углавном од пензија, док су, захваљујући чињеници да је Хрватска у Европској унији, млади углавном кренули ка западу.  Одлазе подједнако са овог простора и Срби и Хрвати. То забрињава!” збори владика Герасим. Подсјећа да је сарадња са представницима Срба на Карловачком подручју доста добра, те да они чине све што могу да би Србима овдје било боље. На питање шта држава Србија може урадити како би се поправио положај Срба на Карловачком подручју владика Герасим рече да би држава Србија најприје требала помоћи сама себи додајући:

“Битно је и значајно да се Србија интересује за нас, да ју занима како нам је овдје и како живимо. Овдје је у фебруару мјесецу прошле године боравио и предсједник Републике Србије. Господин Вучић је посјетио тада Вргинмост, у Карловачкој епархији, па је епилог те посјете градња православног храма управо у овом мјесту”, збори владика Герасим.

Сарадња са представницима Хрвата на Карловачком подручју је на задовољавајућем нивоу, додаје владика Герасим. Исто тако и са Католичком црквом. Ипак повратак одузете црквене имовине иде доста споро. Тим процесом нисмо задовољни, збори владика Герасим.

Осим Цркве, Србе на Карловачком подручју окупља и СКД Просвјета. Пододбор Карловац. Смјештени су управо у објекту којим газдује Српска православна црква. Убрајају се међу три најактивнија подобора СКД просвјета у Хрватској.  Просвјета је та која окупља, та која чува традицију, културу и обичаје Срба на Карловачком подручју, вели први човјек карловачке Просвјете Милан Лапчић. Срби се на овом простору труде отргнути своју културу од заборава. Труде се сачувати свој идентитет. То није увијек било лако, каже наш саговорник. Поготово је било тешко током ратних и првих поратних година, каже Лапчић напомињући да Срби данас у Карловцу дијеле судбину већинског хрватског становништва. Углавном раде у творници оружја у овом граду. Срби, на жалост, ни овдје  нису довољно заступљени у органима локалне власти.  

Некада је на Карловачком подручју живјело готово 15 хиљада Срба. Данас чак три пута мање.  И повратак је затајио, вели Милан Лапчић.  У родни Карловац, с времена на вријеме дође Станко Смољановић.  Град је то у којем је одрастао. Школу завршио.  Прве новинарске кораке направио је у Радио Карловцу. И он нам рече да се у овом прелијепом граду  некада живјело пуно веселије.  

“Град је некада био препун. Данас то није тако. Некада је само у средњој школи било одјељења од а до с. Пуно ђака. Средње школе су специфичне биле зато што је овдје била Југотурбина. Шумарска школа је била једина у овом дијелу Хрватске и БиХ. И данас срећем људе који су завршили Карловачку шумарску школу.” каже Смољановић напомињући да му је ваздух и данас најљепши управо у Карловцу. 

И тако је то у Карловцу данас.  Да може боље – може, рекоше нам сви , да је ово реалност јесте. Да се нешто мијенати мора како би се становништво како српско тако и хрватско задржало на родној груди – мора. У противном, неки други Путокази и једне и друге одвешће на неко треће мјесто. Далеко од родног града на четири ријеке.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица