Европска цивилизација је рођена на Ђердапу

Европска цивилизација је рођена на Ђердапу 27.05.2018 10:53 | Агенције

Европска цивилизација води поријекло са Ђердапа, потврдиле су ДНК анализе у оквиру великог свјетског пројекта о пореклу становништва.

О резултатима студије која донијела нове и изненађујуће закључке, користећи управо податке са локалитета Лепенски вир, Власац и Ајман, за Вечерње Новости говорила је Драгана Антоновић са Археолошког института у Београду.


Чак 117 истраживача из 80 свјетских институција, до Харварда до Института “Макс Планк” дошло је до резултата кључних за разумијевање механизма најстаријих генетских мијешања становништва између староседелаца на подручју Ђердапа и придошлица из Анадолије.

Како наводи саговорница Новости, свјетски стручњаци сматрају да је ријеч о изузетно значајној студији ДНК и генома древних популација Европе.

Она подсјећа да су на подручју Ђердапа археолошка ископавања обављена још 1964. до 1970, а затим од 1980. до 1984. и да су она представљала највећу прекретницу у српској археологији, те да је у том тренутку то био највећи истраживачки пројекат у Европи.

“Због изградње хидроелектране ископавања су морала да се изведу у кратком року, па није било времена да се обави детаљна анализа, због чега је то остављено данашњим археолозима”, каже Антоновић, која је са аерхеолозима Душаном Борићем са Колумбија универзитета у Њујорку и Андрејем Старовићем из Народног музеја, у оквиру тог посла, укључена у пројекат “Геномско истраживање југоисточне Европе”.

Они су имали задатак да испитају податке о условима у којима су нађени скелети који потичу с краја мезолита и почетка неолита.

“Управо у то време с краја 7. и почетка 6. миленијума пре нове ере и то на важним налазиштима српског Подунавља - у Лепенском виру, Падини и Власцу - неолитске придошлице из Анадолије мешају се са староседеоцима староседеоцима у Ђердапу”, објашњава Антоновићева и наводи да су зато ДНК анализа и њени резултати објављени у часопису Nature нуде праве податке о ДНК и геномима древних људи из праисторије са територије Србије.

Осим тога, додаје она, ти резултати дају драгоцене информације о изгледу, навикама, исхрани праисторијских људи.

Драгана Антоновић подсjећа и да су истраживања на Ђердапу шездесетих прошлог вијека кулминирала 1967. када су откривени низови кућа и најстарије монументалне камене скулптуре, те да је друга велика кампања ископавања услиједила осамдесетих, када су трагови праисторијских култура откривени на више локалитета.

Оба истраживања, напомиње, била су мултидисциплинарна, у њима су откривени многи скелети људи који су ту живјели, а који су данас предмет нових истраживања у оквиру пројекта “Геномска историја југоисточне Европе”.

Та истраживања довела су до сазнања да су најстарија генетска мијешња становништва била управо на нашем простору.

Како објашњава саговорница Новости, становништво Лепенског вира чинили су углавном ловци-сакупљачи, који су још правили многе употребне предмете, градили куће са чврстим подовима, а који су се затим мјешали са придошлицама из Анадолије, који су изгледали сасвим другачије, познавали су пољопривреду, имали прве житарице и са собом доводили стоку.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица