Много прије него што су они умарширали, знао је каква је судбина Њемачке

Агенције
Много прије него што су они умарширали, знао је каква је судбина Њемачке

Више од једне деценије прије него што су нацисти преузели власт у Њемачкој, Алберт Ајнштајн је страховао за будућност те земље, судећи по његовом новооткривеном руком исписаном писму.

Његовог дугогогодишњег пријатеља Јеврејина, њемачког минстра спољних послова Валтера Ратенауа, убили су десничарски екстремисти па је полиција упозорилиа чувеног физичара да би и његов живот могао бити у опасности.

Ајнштајн је потом побјегао из Берлина и сакрио се у сјеверној Њемачкој. Тада је написао писмо својој вољеној млађој сестри Маји, упозоривши је на опасности од растућег национализма и антисемитизма годинама прије него што су нацисти освојили власт, када је био приморан да побегне заувијек из родне Њемачке.

“Овдје нико не зна гдје сам и вјерује се да сам нестао. Овде наступају економски и политички тешка времена, тако да сам срећан што сам у могућности да побјегнем од свега”, написао је Ајнштајн.

То писмо, за које се раније није знало, донео је анонимни колекционар на аукцију која ће се наредне недјеље одржати у Јерусалиму. Почетна цијкена писма је 12.000 долара.

Ајнштајнов живот и списи помно су проучавани пошто је он један од најутицајнијих научника 20. вијека. Хебрејски универзитет у Јерусалиму, чији је оснивач, садржи највећу колекцију Ајнштајнових списа и, заједно са калифорнијским Калтелком, руководи Пројектом Ајнштајнових биљешки.

Ајнштајнова лична писма продавана су скупо на појединачним аукцијима.

Поменуто писмо сестри из 1922. године показује да је Ајнштајн био забринут за будућност Њемачке читаву годину прије него што су нацисти покушали свој први удар да преузму власт у Баварској.

“Ово писмо нам открива мисли које су опсједале Ајнштајна у врло прелиминарној фази нацистичког терора”, рекао је Мерон Ерен, сувласник Аукцијске куће Кедем у Јерусалиму који је дошао до писма и понудио агенцији Асошиејтед прес на увид прије јавне продаје.

Он је навео да је однос између Алберта и Маје био посебан и близак што даје још једну димензију Ајнштајну и већу вјеродостојност његовим списима. Вјерује се да је писмо написано док је Ајнштајн био у лучком граду Килу прије него што је кренуо на дугачак пут по Азији, гдје је држао говоре.

“Прилично се добро сналазим упркос свим антисемитима међу њемачким колегама. Прилично сам изолован овде, без буке и без непријатних осећања и зарађујем свој новац независно од државе, тако да сам стварно слободан човјек” ,написао је Ајнштајн, најавивши своје путовање.

Осврћући се на забринутост сестре написао је да не брине за њега јер ни он сам не брине иако “није сасвим кошер”, како је написао, људи су врло узнемирени и додао да је у Италији бар исто толико лоше.

Касније те године Ајнштајн је добио Нобелову награду за физику.

Зев Розенкранц, помоћник директора поменутог пројекта, рекао је да то није прво Ајнштајново упозорење о њемачком антисемитизму, али показује у каквом стању је био послије убиства пријатеља и егзила које је себи наментуо.

Розенкранц је додао да је почетна реакција Ајнштајна била паника и жеља да заувијек оде из Њемачке, али да је у року од једне недјеље променио мишљење.

Ајнштајн се одрекао њемачког држављанства 1933. године, када је Хитлер постао канцелар и настанио се у САД где је живио до смрти 1955. године.

Он је одбио позив да буде први предсједник ново основане државе Израел 1948. године, али је је своје личне биљешке оставио Хебрејском универзитету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана