Како је то успјело Њемачкој: Од рушевина из Другог свјетског рата до најјаче економије Европе

 Како је то успјело Њемачкој: Од рушевина из Другог свјетског рата до најјаче економије Европе 10.06.2018 12:12 | index.hr

Берлин - Њемачка је данас економска велесила, мотор Европе, како је неки називају, а крајем Другог свјетског рата та земља је била у рушевинама. Добар дио инфраструктуре био је уништен у савезничком бомбардирању.

Неки велики градови тешко су страдали. Дрезден је био уништен. Становништво Келна пало је са 750 хиљада становника на 32 хиљаде. Стамбени фонд смањен је око 20 одсто. У односу на пријератни период производња хране је преполовљена, док је индустрија смањена за трећину.

Хитлер је током рата увео ограничења потрошње хране за цивилно становништво које је настављено и након рата. Контрола цијена довела је до великих несташица и развоја црног тржишта. Њемачка валута била је потпуно обезвријеђена па су се људи пребацили на робну размјену.

Земља је била подијељена на четири окупацијске зоне - америчку, британску, француску и совјетску. Након тога долази до подјеле на два дијела. Америчка, британска и француска зона постају Западна Њемачка која је трансформисана у демократију, Источни дио постаје социјалистичка држава, иза тзв. Жељезне завјесе и под утицајем СССР-а.

Западна Њемачка сљедећих деценија доживјела је велике промјене. У периоду од почетка 50-их до 70-их година њихова економија имала је просјечне стопе раста око 7 одсто годишње, отприлике као Кина сада, и постали су једна од најснажнијих привреда.

Иако се тај успјех у широј јавности често приписује Маршаловом плану, односно америчкој финансијској помоћи за обнову Европе, чини се да није то, или само то, био пресудан фактор за успјех Њемачке, с обзиром на то да је америчка помоћ износила само 5 одсто националног дохотка те земље. Такође, помоћ су добиле и остале европске земље па свеједно нису могле да прате Њемачку.

Њемачка се нашла на прекретници. Након дугог периода контроле цијена и државне контролисане економије, Њемачка је морала да одлучи у којем смјеру жели да иде - и одлучили су се за “Soziale Marktwirtschaft”, односно социјалну тржишну привреду.

Предводник те школе економске мисли био је њемачки макроекономиста Валтер Еукен са Универзитета у Фрајбургу. Он и његови сљедбеници залагали су се за тржишну економију с одређеним утицајем државе кроз прогресивно опорезивање, сматрали су да централна банка треба да буде независна и својом политиком одржава стабилност цијена. Имали су отклон од нацистичког режима, а њихове идеје у праксу претворио је један од њих -  Лудвиг Ерхард.

Земља је тада још увијек била под окупацијом, а савезници су у новим структурама хтјели особе које нису биле повезане с нацистима. Ерхард је због своје чисте прошлости и отклона од нациста након рата прво постао министар финансија Баварске, а касније и директор Економског вијећа. То тијело било је привремени орган власти у земљи коју су још увијек контролисале савезничке снаге. Ерхард је као директор Економског вијећа био савјетник Луцијуса Д. Клеyа, војног управника западних дијелова Њемачке.

Али Ерхард је с те позиције могао да утиче на процесе и одлучио је кренути у реформе које су донијеле економски успјех.

Прво је 1948. године уведена нова валута која је замијенила ону из нацистичког периода. Услиједило је укидање контрола цијена које су трајале још од Хитлеровог доба.

Укидање је наишло на критике са свих страна, укључујући и савезничку управу јер су сматрали да ће тај потез погоршати ситуацију с обзиром на несташице и да ће цијене отићи у небо - али догодило се супротно. Убрзо су полице у трговинама поново биле попуњене, валута је имала вриједност, људи су добили мотивацију за рад те се ситуација драстично поправила.

Источни дио земље још увијек заостаје

Препороду Њемачке у одређеној мјери допринијела је и америчка помоћ. Маршалов план, односно Програм за опоравак Европе који је креирао амерички државни секретар Џорџ Маршал, износио је 13 милијарди долара (око 135 милијарди према данашњим цијенама) а дио тога, око 2 милијарде добила је Њемачка. И данас трају расправе о томе колико је та помоћ утицала на будући успјех Њемачке, с обзиром на то да је чинила само 5 одсто националног дохотка у том раздобљу,

Али Њемачка је у само једној деценији, до 1958. године учетверостручила индустријску производњу. Имала је врло снажне стопе БДП-а све до 70-их година, постала је водећа економска сила. Почетком 80-их постигли су пуну запосленост.

Док је Западна Њемачка доживљавала процват, источни дио који је остао иза Жељезне завјесе све је више заостајао. Након пада комунизма у источној Европи и поновног уједињења Њемачке, источни дио био је тек на 30 одсто БДП-а западног дијела земље.

И данас, готово три деценије касније, бивши источни дио Њемачке још увијек заостаје за западним дијелом државе.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица