Астронаути открили зашто 45 година нико није слетио на Мјесец

express.hr
Астронаути открили зашто 45 година нико није слетио на Мјесец

Годишњи буџет НАСА-е износи 19,5 милијарди долара, а већ слиједеће године могао би да се повећа на 19,9 милијарди.

Мисија НАСА-е Аполло 17 која је на Мјесец довела 12 људи у децембру 1972. године до данас остаје можда и њихов највећи успјех.

Астронаути су прикупили камење, фотографисали све што су могли, провели низ експеримената, поставили заставе и вратили се кући. Упркос тој великој мисији која је трајала неколико недеља Аполло програм није омогућио да људи на мјесецу остану дугорочно.

И данас 45 година након те посљедње мисије постоји низ разлога због којих би људи требало да се врате на земљин велики и прашњави сателит и на њему да остану, пише Business Insider, а преноси Еxpress.hr.

Истраживачи и предузетници сматрају како би база на Мјесецу могла да постане нешто попут бензинске пумпе за дуга свемирска путовања, да доведе до изградње свемирских телескопа, као и да олакша могућност живота на Марсу и ријеши стогодишње научне мистерије око настанка Земље и мјесеца.

Ту је и туристички потенцијал о којем толико чујемо и читамо посљедњих година, посебно уз развој низа технолошких компанија.

“Трајна истраживачка станица на мјесецу је сљедећи логичан корак. То је само на удаљености од три дана. Морамо измислити још низ ствари и тестирати их прије него што одемо у свемирске дубине”, рекао је бивши астронаут Кирс Хадфилд.

Ипак низ астронаута и стручњака сложиће се и рећи како препреке због којих није било мисија на мјесец су заправо тривијалне и баналне. Посебно велика препрека свим мисијама које укључују људе је трошак.

По закону који је амерички предсједник Доналд Трамп потписао у марту 2017. године. НАСА-ин годишњи буџет износи 19,5 милијарди долара, а већ слиједеће године могао би да се повећа на 19,9 милијарди. Иако је ријеч о великој своти новаца, у поређењу са издвајањима за нпр. америчку војску која износе око 600 милијарди долара годишње, чини се безначајан.

Посебно је унутар тога важан пројект модернизације и проширења нуклеарног арсенала који би у слиједећих 30 година могао да кошта око 1,7 билиона долара. У поређењу с неким пређашњим данима НАСА-ин буџет релативно је мален.

“НАСА-ин удио у федералном буџету био је на врхунцу са четири одсто 1965. године. У протеклих 40 година остао је испод један одсто, а у посљедњих 15 година иде полако према 0,4 одсто федералног буџета”, рекао је астронаут члан Аполо 7 мисије Волтер Канингам.

Трампов буџет подлога је за мисије повратка на мјесец и мисију на Марс, али чини се како би ту могло бити проблема и одгађања с обзиром на ипак недовољна средства. Још 2005. године НАСА је процијенила како ће повратак на мјесец стајати око 133 милијарде.

“За истраживачке мисије које укључују људе најтеже је добити политичку подршку. Ако Конгрес не одлучи да уложит више новца у програм о мисијама само можемо причати”, нагласио је Канингам. Циљ Трампове администрације је да астронауте доведе на мјесец око 2023. године, у години која би могла бити пред крај Трамповог другог предсједничког мандата, наравно ако га добије.

А у томе лежи нови проблем - политички ударци.

“Зашто би било ко требало да вјерује било којем предсједнику и његовим најавама нечега што би се могло догодити два мандата у будућности. То је само прича”, наглашава Хадфилд. Из перспективе астронаута најважнија је мисија, а дизајн, тестирање и остало могло би да потраје више од два предсједничка мандата.

“Волио бих да слиједећи предсједник подржава буџет који ће нам омогућити да изведемо мисије које су од нас затражене, које год оне биле”, рекао је астронаут Скот Кели.

Различите погледе на свемирске мисије имали су амерички предсједници, а НАСА је потрошила девет милијарди долара током пет година на дизајнирање, изградњу и тестирање опрема за свемирски Constellation програм којем је циљ одвести астронауте на мjесец.

Након што је Обама преузео предсjедништво те након што се није тачно могао проценити трошак тог програма, умjесто њега Обама је одобрио Space Launch System, програм ракетног носача.

Трамп није уништио СЛС, али је променио Обамин циљ слања астронаута на Мјесец и Марс. Такве честе измjене и промjене приоритета доводиле су до отказивања, губитка од око 20 милијарди долара, а осим тога изгубљени су вријеме и године.

“Америчко водство инспирише све да направе нешто што ни једна друга нација није способна. Показали смо то и у једном кратком тренутку прије 45 година. Не верујем да смо то од тада поновили. Вјерујем како то све зависи од политичке преданости”, рекао је астронаут Баз Олдрин.

Њих може потстаћи жеља народа, која је ипак око овог питања доста млака. Чак и на врхунцу Аполо програма, након што су Нил Армстронг и Баз Олдрин изашли на површину, само 53 одсто Американаца вјеровало је како је програм вредан трошка.

Већину времена тај проценат је био испод 50. Данас 55 одсто Американаца мисли како би повратак на Мјесец требало да буде НАСА-ин приоритет, док њих 44 одсто мисле како астронаути на Мјесец не би требало да се враћају. Што се тиче подршке истраживања Марса она је пуно већа па тако износи 63 одсто. Али финансијски трошак није једини разлог зашто је повратак за сада још немогућа мисија.

Мјесец је такође и 4,5 милијарди стара смртоносна замка за људе, која се не смије узимати олако или подценити. Површина је прекривена кратерима и стијенама које су претња сигурном слетању.

Прије првог слијетања 1969. године америчка влада потрошила је милијарде долара у развој, лансирање и допремање сателита који су могли да сниме површину која би помогла у одабиру потенцијалних мјеста слетања. Ипак пуно већа брига долази од онога што је утицај метеорита створио - реголиту, прашину.

Авио инжењер Маду Тангавелу са Универзитета Јужна Калифорнија, написао је 2014. године како је мјесец прекривен “финим, слојем лунарне прашине попут пудера која је електростатички набијена захваљујући интеракцији са соларним вјетром. Врло је абразивна и приања, чиме се врло брзо 'пуне' свемирска одијела и возила”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана