Висећи мост у Сочију од којег застаје дах

Висећи мост у Сочију од којег застаје дах  21.05.2018 00:29 | Танјуг

На једном од најдужих висећих пjешачких мостова од 439 метара, којим је прошла и екипа новинске агенције Тањуг.

Свим љубитељима надморских висина и доброг погледа застаје дах на уском решеткастом мосту над провалијом у скај парку (АЈ Hackett), који је дио националног парка Сочи на Западном Кавказу.

Невјероватан призор прелијепе руске природе у великом Акхштирском кањону, на путу за олимпијски скијашки центар Краснаја пољана, привлачи банџи џампере из готово цијелог свијета.

На мосту се могу видјети различите реакције људи приликом преласка на другу страну, од усхићења, до страха и борбе са самим собом.

Једна Рускиња је застајкивала на сваких метар или два, скупљала снагу да настави даље и викала 'ужас, ужас', али није одустала. Ипак, већина њих ужива у панорамском погледу који се сеже веома далеко ка Кавказу и Црном мору.

Екипа Тањуга је забиљежила и први банџи скок храбре младе Индијке, са платформе на висини од 207 метара слободног пада.

Након дуже припреме на небу над кањоном, оклијевања и подршке присутних, раширила је руке и извела свој први банџи скок у 'амбис' од којег може да се заврти у глави, што је пропраћено аплаузом.

Непосредно након скока, када је извучена на мост, рекла је Тањугу да је била веома узбуђена, да је срце хтјело да јој искочи из груди, али да јој је већ послује 10 секуди било много лакше и да је била ок.

“Било је страшно, а посебно када гледаш доле, али је то било и веома узбудљиво и невјероватно”, казала је двадесетрогодишња Индијка, која је на мјост дошла у пратњи дечка.

Инструктори на 'скај бриџу' кажу да је до сада најстарији банџи скакач био мушкарац од пуне 94 године. Љубитељи адреналина се не либе да пусте и крик, а на располагању су им и зип-лајн или спуштање низ жицу над кањоном са још веће висине, као и љуљашка Сочи-свинг.

Арам Гарагињан из Јерменије каже да је први пут у Сочију и да је фасциниран најдужим висећим мостом на свујету над огромним кањоном.

“Ми у Јеременији имамо велике планине, али не и овако велике кањоне. Трудио сам се да гледам испод ногу да би побједо свој страх”, рекао је Гарагињан и то на солидном српском језику.

Објаснио је да је његов деда учествовао у ослобођењу Београда у Другом свјетском рату и да је због тога научио и српски језик, као и да веома воли српску културу. Скај парк је основао родоначелник банџи џампинга Еј Џеј Хакет са Новог Зеланда. Улазница кошта 1.250 рубаља.

Мост је по много чему јединствен, пошто је у њега уграђено чак 740 тона метала, 2.000 кубних метара бетона и 1,5 км титанијумских анкера.

Сочи је напознатије руско црноморско љетовалиште, град у којем живи око пола милиона становника, у којем су одржане Зимске олимпијске игре 2014. године. Тај град, који је у посљедње вријеме доживио велики инфраструктурни развој, био је омиљен код руских владара, а међу њима и Јосифа Стаљина који је доста новца у њега уложио.

Такође, у Сочију се налази и резиденција предсједника Русије Владимира Путина “Бочаров ручеј”.

Један од симбола Сочија је и олимпијски стадион Фишт у облику фабержеовог јајета, који ће током предстојећег Мундијала моћи да прими око 47.000 људи. Ријеч је о архитектонски веома јединственом стадиону чија је спољна опна прозирна и кристална и током дана се стапа са пејзажем.

Покретни дио крова стадиона се отвара у правцу сјевера, чиме је гледаоцима омогућен поглед ка планинским врховима и обалама Црног мора. Када је кров отворен стадион подсјећа на отворену шкољу, а када је затворен личи на фабержеово јаје.

Сочи је јединствен и по дворани за зимске спортове “Бољшој”, као и олимпијском центру за Карлинг “Ледена коцка”, као и више зимских двораца.

Туристички водич Максим Кхаритоненков сматра да је Сочи туристички најзанимљивији град у Русији, пошто је, каже, послије Мексико Ситија (200 км), други најдужи град на свијету са 147 км дуж обале Црног мора.

Каритоненков је казао да се тај град већ сматра и другом руском престоницом и да је, прије свега, познат по као бањски центар, са чак 66 болница. Он је објаснио да су Турци дали назив Црном мору, јер је компас показивао сјевер на црном пољу, као и да је Сочи од 15. вијека био под турском влашћу до руско - турских ратова 1828 - 1829. године.

Сочи је данас моденско љетовалиште које сваког љета посјети око пет милиона туриста, додао је Кахаритоненков.

Иначе, у Сочију и околини живи стотинак различитих националности.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица