Њујорчанка у престоници Србије: Како ми је Београд отворио очи...

B92
Њујорчанка у престоници Србије: Како ми је Београд отворио очи...

Београд се нашао на 33. мјесту листе градова са најбољим ноћним животом “Њујорк тајмса”. Новинарка Ђада Јуан обилази 52 града са листе и пише путописе, а овог љета на ред је дошао и Београд. Погледајте какви су њени утисци о престоници Србије...

Чуди ме како моја нова пријатељица Ива Савић није заспала за вечером. Ноћ прије него што смо се среле била сам на путу ка њеном родном граду Београду. У исто вријеме она је играла са другарицама до четири ујутру. Онда је устала и отишла на посао. Није планирала да остане до касно, али у класичном београдском маниру вечера се претворила у обилазак барова. “Остали смо до 2 ујутру, онда су прекинули музику, па смо отишли у други град”, рекла ми је. Ако знате права мјеста, ноћ у Београду се никада не завршава.


Иву сам упознала преко њене сестре Алисе Дограмаџиеве коју знам са посла. Алиса је била у сусједној Црној Гори, али Ива је запела да ми покаже шта све њен град има да ми понуди. А и ја сам била расположена да имам друштво и навигацију кроз 33. град на листи.

Као жена која путује сама често се осјећам небезбједно ноћу. Посљедњи пут када сам сама изашла у клабинг било је прије двије године у Мајамију, а спопадање и манијакалне тенденције одређених људи ни тада нису изостале.

Знала сам да сам у добрим рукама са Ивом. Баш као ја, и она је у четрдесетим годинамам и има ћерку тинејџерку. Кроз њу сам успјела да видим лијепоту главног града постављеног на ушћу Саве у Дунав. Научила сам и колико је рат у Југославији деведесетих и распад земље утицао на свакодневни живот у Београду, од изгледа појединих зграда које никада нису реконструисане послије НАТО бомбардовања 1999. године до пјесама које се у баровима пјевају. Најважније од свега, отворила ми је очи што се Београђана тиче: гостопримљиви људи који пјевају и играју и у добру и у злу.

Када је дошла по мене прво вече одмах ми је рекла: нема штикли. Била би то дуга шетња преко калдрме и преко шина до Бетон хале гдје се налази низ фенси ресторана у некадашњим складиштима на Сави. Али свака жена је изгледала као модел у уској сукњици и штиклама.

“Београд је веома познат по високим штиклама и прелијепим женама”, рекла ми је Ива.

Познат је и по свиркама, које се чују из сваке улице, са сваке терасе, па се ходајући Београдом осјећате као да сте на некој паради.

Бендови свирају у скоро сваком ресторану у Бетон хали, а њихове баште гледају на Саву и комунистичку архитектуру Новог Београда – бизнис кварт саграђен касних четрдесетих.

Попиле смо пиће у мјесту Hush Hush, гдjе је талентовани дуо изводио евергрин пjесме педесетих и шездесетих, а онда смо наставили у Фриду гдjе је бенд свирао класик из 1985. године “Ја сам лажљива” хрватског поп бенда Денис & Денис. Нисам могла да избацим ту пjесму из главе данима, упркос томе што појма немам превод пjесме.

Калдрмисана Скадарлија се често пореди са париским Монмартром, а у хотелу ће вам рећи да ту обавезно идете на вечеру. Препуна је традиционалних таверни, званих кафане, гдjе бендови од пет-шест музичара иду од стола до стола и пjевају фолк пjесме које гости наручују. Зими, када нема башта, највjероватније ћете видjети људе како играју по столовима тако показујући да их је пjесма дирнула.

Пејзаж који ми се највише свидио у граду је свакако Земун, некадашњи самостални град поред Дунава, који се придружио Београду тридесетих година. Тамо сам упознала власницу чувеног престоничког ресторана. Као и много других Срба и она је отишла деведесетих и изградила успјешан бизнис у Прагу. Прије 15 година, Влада је продавала много тога у свом посједу, укључујући и ресторан, па је успјела да га откупи за солидну цифру. Срби, како каже, музику у њеном ресторану стављају на прво мјесто.

“Чак иако си Србин од 80 година желиш да направиш догађај и играш”, рекла ми је.

Како су се клубови свидели Ђади, али и шта мисли о српској традиционалној трпези сазнајте у комплетном тексту објављеном на Њујорк тајмсу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана