Како су мјеста у БиХ добијала и мијењала имена?

На то су највише утицале историјске и друштвене прилике и неприлике, пише “Вечерњи лист” издање за БиХ. 

То се посебно догодило у новијој историји, а, како ствари стоје, тако ће се наставити и убудуће. Дувањски је крај по томе посебна прича за себе. Томиславград спада међу општине које су више пута мијењале свој назив. У вријеме социјалистичке Југославије Томиславград се звао Дувно. Али, 1990. године становници ове општине свом мјесту су вратили име Томиславград, како се општина звала од 1928. до 1945. године. У средњем вијеку Томиславград се звао Жупањац, у вријеме Османлија Жупањ Поток и Сеџидедид, а за вријеме Аустро-Угарске поново Жупањац.

Најраширенија је претпоставка да назив Дувно потиче од илирске ријечи делме, што значи овца, а има и мишљење да се у коријену дел- или дал- крије индоевропска основа за појам дол, долину.

И Широки Бријег вратио је своје име. Радослав Додиг писао је како је назив Широки Бријег добио најпространији од трију брјегова који се уздижу изнад овога града – били су то Бурића бриг, бриг Стражница и Широки бриг. Доласком фрањеваца на тај бриг, на којем подижу цркву и самостан 1846. године, ово мјесто постаје Широки Бријег.

Али, 1952. године прошлог вијека комунистичке власти Широки Бријег преименују у Лиштицу по истоименој ријеци, која је добила име по насељу Лисе. Садашње урбано подручје широкобријешког краја звало се Лисе, а једно вријеме дио Широког Бријега у близини млинице с ћемером (ћемер на турском значи свод) звао се Ћемер. Постоји и мишљење да за тај назив не постоје довољно релевантни докази.

Године 1991.општина Лиштица преименује се у Широки Бријег који 2014. године добија статус града.

Централни дио данашње општине Груде некада се звао Бостан. Груде су постале општина 1955. године од дијелова општина Широки Бријег, Посушје и Љубушки, а назив су добиле по насељу изнад садашње грудске цркве.

Неум је до 1978. године припадао општини Чапљина, а назив је добио по два километра удаљеном селу у унутрашњости. Ово мјесто 533. године спомиње се под називом Неумене. Град изнад хладне воде и опћина Читлук могла би ускоро да промијенити име. Наиме, како пише поменути лист, у току је иницијатива да општина Читлук промијени назив у Бротњо, а Читлуком би се требао звати само ужи, централни, урбани дио ове општине.

Бротњо (или Броћно) добило је име по биљци броћ, којом се у старија времена бојало сукно. Читлук је добио назив по ријечи читлук (чифлук), а означава спахијско имање у доба османлијске власти.

Ту је и иницијатива да мјесто Свињарево код Кисељака у централној Босни промијени име у Махала Поље јер у том мјесту углавном живе Бошњаци муслимани.

Ливно се некада звало Лијевно, а за вријеме Османлија до Берлинског конгреса 1878. звало се Хливно. Порфирогенит ово мјесто назива Хлевена, а назив вјероватно потиче од старославенскога џлев’б, у значењу куће, стаје, највјероватније као позајмљеница из прагерманске ријечи хлаива, а значи јама, рупа.

Радослав Додиг у свом “Културно-повијесном водичу кроз Херцеговину и Босну” писао је како се Љубушки први пут спомиње 1435. под именом Глибусса. Постоје двије пучке предаје о настанку имена Љубушки. Прва каже да је херцег Стјепан Вукчић Косача саградио жени тврди град изнад хладне воде Љубе (данас вјероватно врело Гожуљ), а друга пучка предаја спомиње Косачину жену Љубушу или Либушу, у чију је част подигнут град.

Социјалистичка БиХ имала је 109 општина, а сада БиХ има 143 општине, 79 у Федерацији БиХ и 64 у Републици Српској, а ту је и Дистрикт Брчко.

У Републици Српској у низу општина избрисан је префикс “босански” или “српски”.

Босански Брод, Босански Шамац, Босанска Градишка, Босански Нови, Босанска Крупа и Босанска Дубица сад у Републици Српској имају назив Брод, Шамац, Градишка, Нови Град, Крупа на Уни и Козарска Дубица.

Називи Српски Брод, Српска Костајница и Српско Сарајево 2004. изгубили су префикс “српски”. Дио Сарајева који је припао Републици Српској добио је назив Источно Сарајево. Такође је и дио Мостара који је припао Републици Српској умјесто Српски Мостар добио назив Источни Мостар, а Српско Горажде данас носи назив Ново Горажде.

Доњи Вакуф звао се Српски Доњи Вакуф, а од 1994. до Дејтонског споразума звао се Србобран. Дио општине Кључ, који је припао Републици Српској, звао се Српски Кључ, а касније Рибник.

Одлуком Скупштине општине Скендер Вакуф ова општина 1994. добила име Кнежево. Фоча је 1994. године добила име Србиње, а старо име враћено јој је 2004. године. Дио Оџака који је припао Републици Српској добио је име Вукосавље.

Дио Санског Моста под надзором РС добио је назив Српски Сански Мост, а 2004. године та општина у РС добила је назив Оштра Лука.

Статус града у БиХ имају Сарајево, Бањалука, Мостар, Широки Бријег, Ливно, Тузла, Зеница, Источно Сарајево, Приједор, Бијељина, Требиње, Добој, Бихаћ, Зворник, Цазин и Горажде.

Шест општина у БиХ има префикс “источни” – Источна Илиџа, Источни Дрвар, Источни Мостар, Источни Стари Град Источно Ново Сарајево, Источно Сарајево.

Дио Горажда 1994. године добио је име Српско Горажде, потом постаје Устипрача, а 2005. Ново Горажде. Титов Дрвар постао је “само” Дрвар. Ова општина од 1981. до 1991. године носила је име Титов Дрвар.

Пуцареву (који је 1980. године добио име по Ђури Пуцару) 1991. године враћено је име Нови Травник. Ускопље има име од средњег вијека, а у османлијско доба назван је Горњи Вакуф. Сад ову општину једни зову Ускопље, други Горњи Вакуф, а најчешће се користе оба назива скупа: Горњи Вакуф–Ускопље.

Занимљиво је како су се кроз историју звали неки већи градови и како су настали њихови називи. Сарајево је добило име по турској ријечи сараџ, а значи двор, утврђење, а ријеч оваси значи поље. Па би Сарајево “у преводу” значило Поље око Двора! Прије се Сарајево звало Врхбосна. Први пут Врхбосна спомиње се 1244. године у Повељи краља Беле IV. Име Сарај Оваси први пут спомиње се 1477. године у списима Ајас-бега.

Мостар је по једним ауторима добио име по мостарима, чуварима мостова на обалама Неретве, а по другима по двјема кулама које су се у народу звале мостаре. По неким изворима, Мостар се у римско доба звао Мартар. Мостар се у писаним документима спомиње 1452. године. Дубровчани га у својим списима зову малим насељем с двјема кулама око дрвеног моста, учвршћеног ланцима.

Бањалука у 15. вијеку се јавља под тим називом. По филолозима придјев бањ значи банов (потиче од арапске ријечи бајан, а значи богат). Именица лука значи зараван, ливада уз ријеку. Занимљиво је да се подручје Бањалуке у вријеме Римљана звало Ад Финес.

Име Тузле веже се уз ријеч сол. Ријека Јала која протиче кроз Тузлу добила је име по грчкој ријечи јалос, а значи сол. Град се звао Цастрон де Саленес (на грчком), Саленос, Ад Салинес (на латинском), Соли (на јужнославенском), Мемлехатејн (на арапском), Мемлеха и Зир (на перзијском) те Тузла. Турска ријеч туз значи са сољу, посољен, солана.

Базеница, базга, зова...

Бихаћ или Бишће први пут спомиње се 1260. године у Повељи угарског краља Беле IV. под називом Wyhygh. Био је слободни краљевски град и звао се Острво Светог Ладислава. Ријеч бихаћ појављује се у облицима бишће, бијач, бихак и бихаг, а означава краљевско добро. Бихаћко подручје некад је заузимало централно мјесто у Краљевини Хрватској.

Назив Зеница, по неким мишљењима, изводи се од ријечи базеница, базга, зова. Постоји и легенда по којој је Катарина Косача приликом одласка рекла: “Оста зеница ока мога!”.

Сребреница је добила име по руднику сребра. Требиње се први пут спомиње у 10. вијеку под називом Трибуниа, касније као Травунија. Данашњи назив датира од 16. вијека.

Брчко се од 1878. године звало Брчка, а од 1912. године Брчко. Брчко је добило име по турској утврди Бероска.

Римско доба

Занимљиви су латински називи мјеста на подручју данашње БиХ у римско доба. Према доступним подацима, Зеница се звала Бистеу, Зворник Аддриум, Сребреница Аргентариа, Мостар Мартар, Јајце Леусаба, Травник Адметрице…

Постоје различита идеолошка, политичка, друштвена и културолошка гледања на називе градова, општина и насеља у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.