Због фудбала у центру пажње: Шта симболизују рамонда и мак?

Овом значком, који је одлучио да носи и тренер Ливерпула, одаје се пошта свим српским жртвама Првог свјетског рата.

Први свјетски рат, један од највећих сукоба, који је захватио цијелу Европу, трајао је пуне четири године (1914-1918) и био је освајачки, који су повеле Централне силе (Њемачка, Аустроугарска) против сила Антанте (Русије, Француске и Енглеске). Завршен је побједом сила Антанте, али уз велике људске жртве. У Великом рату учествовало је чак 36 држава.

Србија је у Великом рату учествовала на страни савезника, али је из њега изашла са великим жртвама. Према процјенама појединих историчара, изгубила је готово трећину свог становништва. За Србију, то је био одбрамбени рат.

А да ли сте знали какав је то цвијет Наталијина рамонда (Ramonda nathalie) који симболизује Примирје у Првом свjетском рату и зашто се баш тако зове?

Наиме, овај цвијет је ендемска биљка која се налази на териротији централног Балкана. Ову биљку је давне 1884. године у околини Ниша открио дворски љекар краља Милана Обреновића, Сава Петровић. Биљку је у литературу увео славни српски љекар и ботаничар Јосиф Панчић, а име су му дали по краљици Наталији Обреновић.

Овај њежни, блиједољубичасти цвијет симболизује сва страдања током Великог рата, али и дан Примирја. Симболика овог цвијета за српски народ је вишеструка. Позната је и као цвијет феникса јер и када се потпуно осуши, ако се мало залије, може да оживи, баш као што је из пепела васкрсла и српска војска у Првом свјетском рату.

Наталијина рамонда опстаје на нашим просторима већ милионима година, а може се наћи на истоку Србије и на планини Кајмачалан чији је највиши врх Свети Илија (2524 м), на коме је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе током припрема за пробој Солунског фронта, против Бугара, у Великом рату.

Наталијина рамонда, осим у Србији расте још само у Македонији и Грчкој. Налази се на списку ријетких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је строго заштићена врста.

Наталијина рамонда, или васкршњи цвијет, како се још назива у народу, веома је посебан, јер само још двије врсте имају способност анабиозе - поновног оживљавања.

А зашто мак?

Као што се у Србији носи значка у облику Наталијине рамонде, у Великој Британији је то значка у облику мака.

Наиме, прије једног вијека завршен је рат који је "окончао све ратове", током којег је животе изгубило десетине милиона људи, а међу њима и око 900.000 Британаца. Они одају почаст свим жртвама тако што од 1. до 11. новембра носе значке у облику мака.

Чак је 2014. године, поводом обиљежавања 100 година од почетка рата у Лондону направљена инсталација која показује огромно поље мака израђених од керамике. Инсталација се зове "Мак: Прозор који плаче". Инсталацију су направили умјетници Пол Куминс и дизајнер Том Пипер, за коју се заинтересовао велики број људи, који су долазили да виде крваву љепоту коју приказује стотине хиљада црвених макова који излазе из прозора, а од којих сваки поштује британског или колонијалног војника који је погинуо током овог рата.

Од тада, изложба, која је у почетку била планирана да буде привремена, постала је стална.

Мак познат и као Papaver rhoes, расте широм Сједињених Америчких Држава, Азије, Африке и Европе и Медитерана. Сjеменкама мака треба свијтлост да би биљка расла , па како су војници сахрањивани, сјеменке су остале затрпане, али када се земља преоре, чим на њих падне свјетлост, мак процвета, иако нико није ни знао да је он ту.

Током Првог свјетског рата, овај прелијепи феномен се догодио у ратом захваћеној Европи. У Белгији, која је била дом за дио Западног фронта у својим провинцијама у Фландрији, земља је разрована, а многи војници оставили су своје кости управо у њој. Једног дана канадски доктор Џон Мекре примјетио је поље мака близу једног гробља.

Тада је написао пјесму "У пољима Фландрије", 1915. године, која је касније објављена и у Британији.

"У пољима Фландрије цвјета мак, између крстова, ред, па ред", написао је овај љекар.

Ово је постала најпопуларнија пјесма тог времена.

И данас се мак налази на истом оном мјесту на којем је нико током Првог свјетског рата.

Мак је постао цвијетни симбол крвавог сукоба који је заувијек промјенио свијет.

Од ове године, Британци су проширили значење које значка мака има, па се не односи само на жртве у Првом свјетском рату, већ и свим осталим ратовима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.