Загреб ћути, Праг и Братислава славе, а Беч и Будимпешта?

Једна бира царски кич, а друга громки национализам, пише загребачки Глобус поводом годишњице распада некадашње монархије која је чинила срце тадашње Европе.

Обије ове земље настале су на политичким рушевинама Аустроугарске послије пораза у Првом свјетском рату и обе су остале без великих територија и милиона становника по споразуму у Сен Жермену закљученом са Аустријом 1919. године и Тријанонском уговору са Мађарском идуће године.

Сто касније касније тај дио историје различито одзвања у Бечу и Будимпешти, каже Оливер Ратколб, управник Института за сувремену историју бечког универзитета.

"У једној студији прије неколико година питали смо људе из двију земаља шта им Сен Жермен и Тријанон значе данас. Добили смо потпуно различите одговоре. У Аустрији их није брига за то, у Мађарској је супротно", рекао је Ратколб.

"Тријанонски мит и растакање 'Велике Мађарске' било је за унтрашње потребе подгријавано чак и у комунистичко доба, а након 1989. поготово", каже Ратколб.

Тријанонским уговором Мађарска је остала без двије трећине територија које је дотад имала. Десничарски премијер Виктор Орбан ризиковао је чак и гњев сусједних земаља нудећи мађарско држављанство припадницима мађарске мањине.

Иако се многи Мађари изван Мађарске "баш и не идентификују са Орбановом верзијом демократије, он је успијео да створи националну бајку која одзвања", каже Нандор Барди, историчар етничких мањина на Мађарској академији наука.

Аустрија је царску прошлост оставила иза себе и окористила се статусом мале, неутралне земље која је ушла у ЕУ, али не и НАТО, објашњава Ратколб.

Кључ за разумијевање та два различита приступа прошлости јесте схватање разлика у "жртвословној доктрини" које су земље развиле на основу различитих искустава у прошлом вијеку, тврди Ратколб.

У Аустрији је "сенжерменски мит" застарио након 1945. године кад је земља опет поражена у рату, овај пут као дио нацистичке Њемачке.

Након рата, Аустрија се трудила да се дистанцира од Њемачке тврдећи да је она "прва нацистичка жртва" и покушавајући да минимализује аустријску улогу у злочинима Трећег Рајха.

Хабсбуршка прошлост показала се стога корисном у обликовању засебног аустријског идентитета, са царом Фрањом Јосифом и његовом супругом Елизабетом, познатом Сиси, претворенима у иконе кича.

У међувремену је Аустрија искористила много од свог неутралног статуса током Хладног рата и привукла УН и друге међународне организације да отворе канцеларије у Бечу.

Супротно томе, "тријанонски мит" живио је у мађарској националној подсвијести, а Орбан га је вешто оживио послије повратка на власт 2010. године.

Током овогодишње изборне кампање Орбан је тврдио да Брисел жели Мађарима украсти државу, "овога пута не потписом наливпера као прије сто година у Тријанону, него жели да то учинимо сами, да добровољно предамо земљу другима".

С друге стране, Аустрија не његује своју прошлу улогу велике силе, а носталгија за Фрањом Јосифом и Сиси је површна.

"У Мађарској и даље постоји увјерење да је земљи нанесено највише неправде у догађањима 1919. и 1920. године", рекао је аустријски историчар Антон Пелинка.

И док званични Праг и Братислава ових дана обиљежавају стоту годишњицу ослобођења од аустријске и мађарске власти, званични Загреб тим поводом није предвидео ништа, закључује Глобус.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.