Византијски златник нови сувенир Бањалуке?

Овај јако вриједан новчић, којег на читавом Балкану има свега неколико примјерака, датира из шестог вијека.

Како сазнајемо, неколико примјерака овог сувенира већ је направљено и требало би да буду дођељивани званицама које долазе из других градова и држава у посјету граду на Врбасу.

Златни тремисис византијског цара Јустинијана I, који је владао од 527. до 565. године, у једној од својих многобројних експедиција пронашао је Миленко Јефтић Јефта, археолог аматер и природњак, поред ријеке Врбас код тврђаве Кастел 1992. године.

Како сазнајемо, нови сувенир инспирисан је једним примјерком златног новчића који се налази у нумизматичкој збирци Музеја РС и чува се у трезору банке.

Јанко Врачар, музејски савјетник у Музеју РС, казао је да је тремисис византијског цара битан као свједочанство постојања града у античко вријеме.

"Ово је једно од најстаријих свједочанстава да је на простору данашње Бањалуке постојало градско античко насеље", истакао је Врачар.

Младен Шукало, самостални стручни сарадник у Туристичкој организацији града, казао је да је сваки нови сувенир значајан у туристичком смислу.

"Овакав вид сувенира, који је базиран на археолошком насљеђу града из античког доба, отворио би историјско поглавље које је веома значајно за град", рекао је Шукало.

Додао је да новчићи који су пронађени на овим локалитетима, као и на локалитетима термоминералних извора у граду могу побудити интересовање туриста и грађана за овај период.

"Прије десетак година практично нисмо имали сувенира, а данас имамо богату лепезу као што су лист кестена, који је један од званичних сувенира града. Поред њега, ту су мотиви дајак-чамца и змијањски вез. Наши умјетници и произвођачи сувенира раде и друге градске сувенире као што су мотиви тврђаве Кастел, Банског двора, споменика палим Крајишницима на Бањ брду, али и мотиви чапље коју често можемо виђети како стоји на обали Врбаса. Она је уједно била и маскота за Свјетско првенство у рафтингу које је прије неколико година одржано у граду", додао је Шукало.

Југослав Јефтић, син Миленка Јефтића Јефте, рекао је да је наводно Врбас од ушћа Црквене до Зеленца поплочан великим гредама, а да су острва код Кастела била грађена од римског материјала.

"Вриједност пронађеног новчића је огромна јер је он риједак на овим просторима. Свега неколико примјерака пронађено је на читавом Балкану, везано за продор цара Јустинијана I око 550. године", испричао је Јефтић.

Јустинијан I

Цар Јустинијан И имао је идеју да обнови Римско царство како би поново вратио дио територије некадашњег Западног римског царства, које је пропало 476. године, каже Борис Бабић, професор историје Византије на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци.

"Јустинијан IИ, који је владао од 527. до 565. године, данас је широј јавности познат по чињеници да је током његове владавине настао велико ђело 'Corpus iuris civilis', односно 'Зборник грађанског права', који подразумијева основу римског права", казао је Бабић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.