Вијек и по пиварства Бањалучке пиваре (5): Производњу пива није зауставио ни разорни земљотрес

Вијек и по пиварства Бањалучке пиваре (5): Производњу пива није зауставио ни разорни земљотрес 06.06.2018 15:13 | Маријана Миљић

Педесетих година прошлог вијека, тадашње руководство “Пиваре” било је посвећено унапређењу квалитета пива, које се производило са осам и 12 одсто алкохола, у количини од 12.557 хектолитара.

Међутим, недостатак квалитетних сировина и застарјелост производног погона, чији развој су зауставиле ратне године, с временом су доводиле и до пада ових бројки, тако да је крајем шесте деценије 20. вијека “Пивара” ушла у период реконструкције. Дотадашња творница тијеста, популарна “макаронка”, постала је сушионица слада, набављена су нова бурад и пресе, потом аутомати за претакање и прање флаша, а уведене су и бројне друге иновације.

Почетком сљедеће деценије, основано је Пословно удружење индустрије пива, а прва конференција свих пивара Југославије одржана је управо у Бањалуци, 27. јуна 1961. године.

Двије године касније, дотадашња “Бањалучка пивовара” мијења назив у “Бањалучка пивара”, име које са поносом носи и данас.

Током шездесетих година прошлог вијека, производња пива улази у пуни замах, а њега није могао да заустави чак ни разорни земљотрес који је 1969. године потресао Бањалуку. Једним од важних момената у историји “Бањалучке пиваре” сматра се 1962. година, када се пиво почело точити у флаше од 0,33 литра. Услиједила је модернизација пиваре, умјесто дрвених буради уведени су алуминијумски танкови, основана је лабораторија за контролу квалитета, док је нова аутоматска линија за претакање пива имала капацитет од 8.000 флаша на сат. Крајем шездесетих година, изграђена је нова хала, са модерном линијом капацитета 20.000 боца на сат.

“Бањалучка пивара” 1970. године на тржиште износи чак 226.108 хектолитара пива, а “нектар” на Првом међународном сајму шљивовице, жестоких и безалкохолних пића у сарајевској “Скендерији” осваја сребрну медаљу, која је потом уврштена на пивску етикету. У то вријеме, више од трећине ове велике количине пива конзумирали су управо Бањалучани.

Београдске новине о трапистима

“Скромни, без личних потреба, обвезани заветом вечног сиромаштва, они су се предузимљиво прихватили посла. Поред чувеног траписта, нашег најбољег сира, чувеног далеко ван граница наше земље, чији рецепт справљања они држе у највећој тајности, они су, дошавши из Баварске, донели собом вештину справљања пива. И тако сада они имају и велику пивару.”

Данило Грегорић, “Време”, 11.7.1930, стр. 6.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица